Svetski dan knjige obeležili smo 23. aprila, svako na svoj način – oni koji stalno čitaju, neizostavno su to radili i tog dana, dok ljudi koji nemaju ovu naviku, nisu ni znali šta se događa. Zbog toga je portal Dnevno.rs sproveo anonimnu anketu na temu – koliko često čitate knjige?
Rezultat do kojeg smo došli nimalo nije poražavajuć. Naprotiv, 56,1 odsto ispitanika reklo je da knjige čitaju jednu za drugom.
Poneseni ranijim iskustvima i čestim temama koje se bave mladim ljudima zanesenim internetom i računarima, kojima je vokabular zbog toga znatno manji, želeli smo da proverimo jesu li oni koji su glasali bili iskreni.
Violeta Babić, lektor, jezički stručnjak i leksikograf, ovog puta saglasna je sa nama.
– Mislim da ljudi nisu bili iskreni. Ja sama mnogo čitam, stalno i bez prekida, ali je i moja profesija takva. Ne poznajem mnogo onih sličnih meni (koji čitaju knjige jednu za drugom). Štaviše, skoro da ih i nema – kaže Babićeva odmah na početku razgovora.
Vreme koje je za nama bilo je pomalo uzbudljivije – internet nije postojao, igrice na računarima nisu bile naročito popularne, pa je čitanje bilo neminovno.
Živimo u XXI veku i razumljivo je to što mladi troše vreme sedeći za kompjuterima, uz igrice i društvene mreže. Nekada, kada nije postojala televizija, naravno da se više čitalo. Međutim, nikako ne podržavam gubljenje vremena za kompjuterom. Mislim da bi roditelji morali deci da ograniče vreme koje ona provode uz TV i kompjutere, ali i da im nabavkom zanimljivih knjiga za mlade ”nenametljivo nametnu“ čitanje kao zabavu. Roditelji koji i sami dosta čitaju imaju i decu koja vole da čitaju. Škola bi takođe morala da vodi računa o tome šta deca čitaju. Trebalo bi uvesti u lektiru dela savremenih autora, koji su zanimljivi današnjim mladima. Organizovanje promocija knjiga poznatih pisaca za mlade po školama i bibliotekama još je jedan od načina da se mladi privuku čitanju – objašnjava lektor.
Siromašni vokabular mladih, pa i starih, sve češća je pojava u našem društvu.
– Smatram da je tako. Oni koji mnogo čitaju imaju bolji rečnik, umeju bolje da govore i pišu, pa čak i da lakše i brže rešavaju logičke zadatke, kao i da misle bolje od onih koji ne čitaju – mišljenja je Babićeva.
Rezultati naše ankete pokazali su i da 9,8 odsto ljudi uopšte ne čita ili čita vrlo malo.
– Mislim da je to porazno i strašno. Ti koji ništa ne čitaju tonu, i ne znajući to, u tupost i neznanje – navodi ona i savetodavno dodaje: ”Mislim da je nekoliko knjiga MESEČNO dovoljan broj da nam obrazovanje i vokabular koji posedujemo ne ispare. Nikako ne nekoliko knjiga godišnje!”
Većina knjižara 23. aprila bila je u znaku popusta – dve za jednu, 50 odsto snižena cena ili značajni popusti na starija izdanja. Bilo je potrebno da ljude privuku na koji god način, pa su tog dana ljudi izlazili iz knjižara sa kesama u rukama, što inače nije česta pojava. Naravno, čast izuzecima.
– To je istina, jeftinije knjige privlače ljude da ih kupuju – potvrdila je ona.
Ako ste primetili, i trafike su postale knjižare – naslovi novijih autora i izdanja prodaju se za samo 300 dinara, što mnogima u Srbiji veoma odgovara.Nismo sigurni da li će takav vid ”nasilnog privlačenja” ljudi imati dobar efekat na sve.
Ne volim knjige koje se prodaju u trafikama. Uglavnom su tu knjige loših autora i slabog kvaliteta. Međutim, možda je bilo kakvo čitanje bolje ni od kakvog čitanja, pa neka se onda prodaju i na kioscima ako će to podstaći nekoga da kupi knjigu i da je pročita – zaključila je Violeta Babić, urednica u Kreativnom centru i autorka nekoliko publikacija.
