Društvene mreže su ušle u svaku poru našeg života, ne postoji osoba koja nema profil na Fejsbuku, Tviteru ili Instagramu, gde redovno kači svoje i fotografije bliskih ljudi, ali i dece, kako bi se na neki način pohvalila i dobila neki lajk ili komentar. Međutim, ljudi nisu svesni koliko su zapravo društvene mreže opasne, a objavljivanjem slika, pogotovo maloletne dece, direktno ih izlažemo opasnosti.
Pre nekoliko nedelja cela Srbija je bila na nogama kada su troje Francuza oteli dvogodišnju devojčicu u naselju Braće Jerković i pokušali da je odvedu iz zemlje. Na sreću, oni su na vreme zaustavljeni i uhapšeni, a devojčica je vraćena svojim roditeljima.
Tokom istrage pojavile su se informacije da su otmičari devojčicu pronašli preko Fejsbuka, jer je profil jednog člana porodice bio otključan, a na njemu su se nalazile fotografije dvogodišnje Maše.
Ovo nas je navelo da se zapitamo kakve sve opasnosti kriju društvene mreže i da li
postavljanjem slika roditelji direktno izlažu opasnosti svoju decu.
Roditelji, ali i ostali korisnici na društvenim mrežama, na taj način pružaju već gotov snimak moguće žrtve, upravo ono što se u tzv. „trgovini” prvo radi od strane kriminalaca: omogućava se mogućim „poručiocima” izbor „robe”. Samo nalaženje stvarne adrese često potom i nije neophodno, jer je mnogi neoprezni korisnici kompjutera sami daju! A ukoliko i ne daju, postoje načini da se ona ipak utvrdi – kaže za Dnevno.rs profesor dr Vladan Joldžić, naučni savetnik u Institutu za kriminološka i sociološka ispitivanja.
Naš sagovornik ističe da „o sebi i o članovima svoje porodice ne treba držati bilo kakve podatke na kompjuterima”.
– Šta više, valja ih sklanjati, ali ne samo komandama brisanja kakve poseduju operativni sistemi i programi, već brisanje valja izvršavati tome posebno formiranim programima, kojima možete da uistinu uklonite čak i „obrisane” podatke – objašnjava dr Joldžić.
Međutim, nedavni pokušaj otmice nije jedini slučaj zloupotrebe, svakodnevno čitamo o napadima pedofila, fizičkom i psihičkom zlostavljanju… kao rezultatima nesavesnog korišćenja društvenih mreža.
– Pomenuta krivična dela odvajkada postoje, inkriminišu ih pratično sve države, ali se njihova pojava umnožava širenjem interneta, putem koga je u brojnim društvima sve češći „izbor mete” od strane pomenutih devijantnih osoba kriminalnog ponašanja! Sami akti nedozvoljenih oblika fizičkog kontakta, fizičkog i svih vrsta psihičkog nasrtanja pa i bez fizičkog kontakta, je inkriminisan, što znači da su proglašeni za krivična dela, u nekim društvima, poput Nemačke čak i za zločine – objašnjava naučni savetnik u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja.
On naglašava da „upravo formiranje takozvanih društvenih mreža i neoprezno unošenje podataka, uključujući i slike, olakšava kriminalcima i psihički devijantnim osobama izbor moguće žrtve ili žrtava”.
– Upravo posebna naučna disciplina: Viktimologija, valjano ukazuje i na to kako same žrtve doprinose mogućnostima i oblicima svoga stradavanja – zaključuje naš sagovornik.
Sa druge strane, ljudi uopšteno vole da podele stvari koje su im važne, zanimljive, što slike dece svakako jesu.
Istovremeno, roditelji vole da postave slike dece da bi ih neko iz rodbine video, a često se dešava da i rođaci počnu da komentarišu i traže da roditelji postave fotografije kako bi videli koliko su porasli i sl. Za neke roditelje to jeste način da se pohvale, a mnogi od njih i nisu svesni zašto to rade – objašnjava za Dnevno.rs psiholog Ružica Madžarević.
Ona ističe kako je „žudnja za pažnjom nešto što je svima nama zajedničko i Fejsbuk i društvene mreže jesu jedan lak način da to dobijemo”.
– Pre nego što svi krenemo da upiremo prstom na Fejsbuk, trebalo bi da se setimo da su roditelji nosili i nose slike svoje dece u novčaniku i vrlo rado ih pokazuju onome ko je spreman da sasluša – upozorava psiholog.
Zaštitite se!
Profesor dr Vladan Joldžić kaže da od zloupotreba na društvenim mrežama možemo da se zaštitimo u nekoliko koraka, poštujući izvesna pravila:
- Nemojte da o sebi iznosite bilo kakve podatke
- Čak ih ni ne držite na kompjuteru
- Pazite se „društvenih mreža“, one su često polje rada, „hvatanja podataka“ od strane kriminalaca i devijantnih ličnosti
- Koristite programe za zaštitu linija ka i od interneta ka Vama
- Brišite i tzv. “prazne prostore“ tome posebno formiranim adekvatnim alatima, u suprotnom i ono „obrisano“ praktično svako može da „povrati“, kopira sa Vaših mašina, potom izabere i iskoristi što god mu treba.
I ona ističe da su društvene mreže još uvek nova stvar u našem društvu i nismo sigurni kakav sve uticaj mogu da imaju. To je posebno važno za generacije koje nisu odrasle uz kompjuter i internet, jer oni još uvek i ne razmišljaju na taj način.
– Na primer, kada pričam sa srednjoškolcima i njihovim roditeljima, srednjoškolci mnogo više znaju o tome kako da se zaštite i da prepoznaju razne internet prevare. Sa druge strane, roditelji su preplašeni i od raznih strašnih ideja zaborave da kažu i pokažu deci šta je dobar način da se zaštite. Drugi deo priče je da verujemo da se nešto neće dogoditi nama, da se neke stvari dešavaju ljudima koji su mnogo poznati, kojima neko hoće da naudi i sl. Potrebno je da znamo šta može da se dogodi i koje opcije imamo da se zaštitimo da do toga ne dođe i koje opcije imamo na raspolaganju kada se nešto dogodi – objašnjava Madžarević.
Prema rečima naše sagovornice, decu najbolje štitimo tako što im damo jasne smernice kojih se sami pridržavamo, objasnimo opasnosti bez preteranog zastrašivanja i ukažemo na opcije kako da se stvari poboljšaju.
U celom slučaju oko otmice, možemo preterano da zaplašimo sebe i druge sa pričom kako je strašno okačiti slike, a da zaboravimo činjenicu da je policija dobro reagovala i da se na kraju sve dobro završilo. Ova situacija trebalo bi da nas natera da se zapitamo zašto kačimo slike svoje dece i da li bismo celu kancelariju tapetirali njihovim slikama… Ako to ne bismo uradili, što to radimo na društvenoj mreži? Ako ne bismo bilo kome rekli šta se radi u našem životu, zašto bismo ostavili otvoren profil na društvenim mrežama? – pita se psiholog.
Ona zaključuje kako „često kod nas ljudi kažu: nemam ja šta da krijem, ali zaboravljaju da nije pitanje sakrivanja, već pitanje zaštite.”
A mi pitamo Vas, da li ste nakon pokušaja otmice, sklonili sve slike sa profila na društvenim mrežama?
