'Žena treba da se porodi za koji dan i moramo da uradimo ono što je najteže, ali bolje i to nego da nam čedo umre od gladi i hladnoće', kaže očajni Dragan Nikolin.
– Dogovorili smo se da ćemo bebu dati čim se bude rodila. Moramo da je poklonimo jer nemamo od čega da je prehranimo i odgajamo. Daćemo je bilo kome ko bude spreman da je voli i brine o njoj kao o svom rođenom detetu – ovim rečima objasnio je svoju strašnu muku Dragan Nikolin (45).
On, njegova nevenčana supruga Žana Međa (32), koja je u devetom mesecu trudnoće i njihovo dvoje dece, prepešačili su oko 70 kilometara da bi iz mesta Itebej u opštini Žitište stigli do Beograda.
– Peške smo krenuli iz Zrenjanina, ali usput smo stajali da se odmorimo i ugrejemo. A da nas pitate gde smo krenuli, ne znam da vam kažem. Da rovarimo po kontejnerima, da tražimo prenoćište, da prosimo, da idemo pred Vladu… Gde ćemo i šta ćemo, živote?! Sad će i beba da se rodi i, umesto da se veselimo, razmišljamo šta ćemo joj dati da jede. Nemamo ni za mleko. Zato moramo da uradimo ono što je najteže za svakog roditelja, ali bolje i to nego da nam umre od gladi i hladnoće – razmišlja Dragan, dok deca i dalje pominju da su gladni.
