Rođenje deteta je najlepši trenutak u životu svakog čoveka, a kada se beba rodi ranije ljubav, strah i neizvesnost se prepliću. Ovo je priča o njima – o prevremeno rođenim dečacimai devojčicama koji žive u Srbiji.
Vuk Grujičić je jedna od najmanjih beba rođenih u Srbiji. Rođen u 24 nedelji imao je 470 gr. Doktori su rekli da ne postoji mogućnost da preživi zbog svoje ekstremne nezrelosti i na rođenju su ga ocenili ocenom 0. Bio je jako teškog zdravstvenog stanja, intubiran, reanimiran, a nakon svega toga konstatovan je niz zdravstvenih problema kao što su obimno krvarenje na mozgu, nezrelost pluća, problemi sa srcem, anemija, kandida, piše portal tvbest.rs
„Do prevremenog rođenja deteta došlo je greškom lekara”, započinje svoju priču Aleksandra, Vukova mama. „Ginekolog koji je vodio moju trudnoću je na poslednjem pregledu previdela da sam otvorena tri prsta (ruptura vodenjaka plodova voda zamucena)”.
Vuk je rođen 25.05.2012. godine u GAK-u Višegradska, a borba njegovih roditelja za život i njegov oporavak od tada do danas traje bez prestanka.
„Tamo smo dobili najbolji mogući tretman, a tamošnje osoblje je dobrim delom zaslužo sto je Vuk danas sa nama. Borili smo se sa teškim sepsama, problemima pluća, a sa samo tri nedelje i nepunih 600 grama imao je prvu operaciju na glavi, a nakon mesec dana i drugu. Nekoliko puta je vraćan na veštačka pluća. Posebno smo zahvali neurohirurgu primarijus dr Mirjani Raičević. Lečen je i u Tiršovoj i na Institutu za neonatologiju.”
Prognoze lekara nisu bile ohrabrujuće
„Mnogi lekari na Institutu za neonatologiju su bili krajnje negativni što se tiče ishoda njegovog lečenja. Savetovali su nas da dete ostavimo u neku od ustanova jer će biti nepokretan i sa brojnjim telesnim problemima. Osećali smo da pored borbe koju imamo sa njegovim zdravljem vodimo i bitku sa doktorima. Mnogi ljudi nisu imali osećaj za ono kroz šta mi prolazimo.”
Većina ranije rođenih beba boravi u inkubatoru. On predstavlja izolovanu sredinu, dobar je za regulaciju temperature i štiti bebu od mogućih infekcija i kao takav najbolje je okruženje za negu nezrele i bolesne novorođenčadi.
A kako ste se vi kao roditelji nosili sa svim što se dešavalo?
„Moja najveća podrška tokom svih meseci borbe za Vukov život i oporavak bio je moj suprug koji je uvek pun razumevanja i naš najveći oslonac. Nećemo pokvariti ovu priču o jako velikom broju loših doktora sa kojim smo imali kontakt jer je bio dovoljan mali broj onih kojima je stalo do Vukovog života sve nadjačao. Njihova aura dobre i pozitivne energije je ono što je nama kao roditeljima mnogo značilo. Ljudi kojima smo zahvalni su oni koji su srećni kad nas vide i Vukov uspeh doživljavaju kao lični”.
Vuk prvo dete svojih roditelja, ali se nadaju da će ubrzo dobiti brata ili sestru.
„Njegovo prevremeno rođenje je jako uticalo na naš život. Dosta tadašnjih prijatelja nije razumelo našu danonoćnu borbu za život našeg deteta. Nažalost, veliki broj ljudi se ponaša dosta primitivno kada vide dete sa posebnim potrebama, a to zna jako da nas zaboli i povredi”.
Svaka kap majčinog mleka je od neprocenjivog značaja za svako novorođenče, a naročito kada je ono prevremeno rođeno ili bolesno, kažu stručnjaci.. Pošto nedonošče, obično ne može da sisa dok malo ne ojača, najbolje je da izmlazate svoje mleko koje se bebi može davati pomoću sonde.
Vuk sada ima 2.5 godina i 10.5 kg jako puno vežba. Počeo je da stoji uz pomoć držanja i vežba za prve korake. Redovni idemo na kontrole kod pulmologa, neurologa, neurohirurga i fizijatra.
Statistike kažu da broj prevremeno rođene dece iz godine u godinu raste. Ovom prilikom želimo da pomenemo i priče nekoliko drugih velikih heroja.
Noa je rođena u 25/26 gestacionoj nedelji sa 750gr i 32cm. Pre dolaska kući sedam meseci je bila u bolnici. Kako njena mama kaže „prošla je sve što prolazi većina prevremeno rođenih beba – retinopatija, sepse, duktus, reflux, kiseonik… imala je krvarenje trećeg stepena na mozgu što je izazvalo hirocefalus. Do danas je imala 11 operacija mozga.” Ona je danas velika devojka koja ima 20 meseci.
Anđela je rođena u 26/27 g,n, imala je otvor na srcu između predkomora i to je uspešno operisano. Sada ima čtiri godine, priča, hoda. Kao posledica ranijeg rođenja ostao je strabizam i jako velika dioptrija.
Lea i Lana su sestre, obe prevremeno rođene ali sa šest godina razlike, a danas velike pametnice.
Kada će nedonošče da stigne svoje vršnjake u rastu i razvoju zavisi od genetike, sredine, da li ima neko hronično oboljenje, neurološke probleme i sl. Međutim, ako nije bilo komplikacija, do uzrasta od tri godine, prevremeno rođena beba može da stigne svoje vršnjake.
I mali Ognjen je jedan od velikih boraca. „Ako bih danas 19 meseci kasnije, trebala da dam definiciju mog prevremenog porođaja, posle tri terminska, stavila bih ga u tri reči- Šok, Strah i Neizvesnost”, kaže Ognjenova mama. Ognjen je vodio je 72 dana borbe na Institutu za neonatologiju sa problemima pri disanju, hranjenju, imao epi napade… „Ja vraćena sa granice smrti, prvi emocionalni fijasko doživela sam po puštanju iz porodilista, kada sam umesto bebe, sa sve narukvicom na ruci, dobila revers o premeštanju na Institut. Drugi emocionalni fijasko bio je nemogućnost da bebu uzmem u naručje, poljubim, zadržim na grudima. „Čitava večnost je prošla do trenutka kada su mi ga prvi put dali u naručje i isto toliko je prošlo dok nisam prvi put čula njegov plač. Svako od moje 4 dece naučilo me je nečemu – Nenad, moj najstariji sin naučio me je da se ponovo igram, Ivan da bezbrižno budem mama, Aleksa da je temperament karakter i da se ne menja, a Ognjen rođen pre vremena da je pobeda strpljiva.”
Završićemo priču o našim borcima rečenicom mame jednog od heroja:
„Svaka trudnoca, svaka majka i svaka beba su prica za sebe. Ne postoji manje važan borac. Oni u svojim tanuskim telima nose volju vetra i snagu univerzuma.
(tvbest.rs/Dušica Antić Rašić)
