Da bi mogli da izvuku novac iz agencije, zaposleni su morali da potpišu ugovore o delu, a da bi to učinili, morali su da izmisle da su nešto uradili. Problem je što je ugovora bilo 1.339.
Četvoro bivših direktora SIEPA osumnjičeni su da su ovu državnu agenciju oštetili za 91 milion dinara, i to tako što su pravili fiktivne ugovora s radnicima SIEPA ili s ljudima izvan agencije, o čemu svedoče interne prepiske između zaposlenih, u koje je Kurir imao uvid.
Da bi mogli da izvuku novac iz agencije, zaposleni su morali da potpišu ugovore o delu, a da bi to učinili, morali su da navedu, tačnije da izmisle, da su nešto uradili. Problem je bio izuzetno veliki broj ugovora – čak 1.339 ih je potpisano, pa radnici više nisu znali šta da navedu u opisu posla. O tome svedoči i prepiska između J. S., šefice jedne od službi, i A. K., asistentkinje u SIEPA.
– Ne znam više šta da lupam! Stavi Brownfield lokacije u Pirotskom i Pčinjskom okrugu – ima ukupno 72 strane! – navodi u imejlu A. K. U drugom imejlu upućenom šefici A. K. kaže:
– Joj, majko mila, ne znam više šta da pišem. Je l’ može spisak investicionih lokacija, pa da nabrojim opštine: Senta, Sombor, Apatin i Bačka Palanka?
U imejlu A. A. upućenom J. S. u julu 2012. godine navodi se da se među pripremljenim temama za autorski ugovor nalazi tekst o srpskim izlagačima za katalog sajma „Automehanika 2012″ u Moskvi na sedam strana, za katalog sajma „World Food Moscow 2012″ u Moskvi na 20 strana i istraživanje trgovinskih lanaca Rusije na 30 strana. Broj strana postao je bitan jer je J. S. u novembru prošle godine tražila od radnika da predaju tekst „koji će imati oko 80 strana”, na šta je jedan od radnika odgovorio: „Šališ se za tih 80 strana?”
Iz prepiske N.V. se vidi da su zaposleni pravili ugovore o delu na jedan iznos, a da su dobijali sasvim drugi:
– Rekla mi je D. da će doći da potpiše ugovor i, naravno, da nije problem da se deo vrati u SIEPA, ali te molim da organizujete vozača ili kako god da ode po taj novac kod nje jer počinje da radi 28. februara i nije u mogućnosti da izlazi s posla i donosi taj novac.
POSLOVNI SKUP, A NE ŽURKA
Novac koji je SIEPA dobijala iz državnog budžeta korišćen je i za zabavu. Jedna od radnica obavestila je cirkularnim imejlom svoje kolege da se u zemunskom restoranu „Reka” 14. januara održava žurka SIEPA. U računu koji je restoran ispostavio SIEPA 14. januara 2011. piše da se u „Reci” nije održala žurka već „poslovni skup” za potrebe Evropske mreže preduzetništva.
