'Niko nema pravo da vam traži matični broj kada vraćate robu u radnju ili kada odnosite stvari na hemijsko čišćenje. Samo u jednoj godini i samo u jednoj kompaniji mobilne telefonije, bezbednosne službe pristupile su 272.000 puta listinzima građana što je u suprotnosti sa Ustavom Srbije' kaže Šabić.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić poručio je građanima Srbije da ne daju svakom svoje lične podatke jer ne postoji regulisana zakonska osnova za takve zahteve.
– Niko nema pravo da vam traži matični broj kada vraćate robu u radnju ili kada odnosite stvari na hemijsko čišćenje. Samo u jednoj godini i samo u jednoj kompaniji mobilne telefonije, bezbednosne službe pristupile su 272.000 puta ‘listinzima’ građana što je u suprotnosti sa Ustavom Srbije – rekao je Šabić za izdanje “Politike” od nedelje.
On je ocenio da je zakonom garantovana zaštita naročito osetljivih podataka velikog broja lica, ostala “samo prazna proklamacija” i da Vlada, ni četiri godine od donošenja Strategije zaštite podataka o ličnosti, nije donela akcioni plan za njeno sprovođenje, iako je obavezna da to učini.
– Broj predmeta koje obrađujemo, konstantno raste. U 2013. bilo ih je 2.200, što je dvostruko više u odnosu na 2012, odnosno trostruko u odnosu na 2011. godinu. Nedostaju nam zakonska rešenja u delikatnim oblastima, kao što su video-nadzor, biometrija, bezbednsone provere, usled čega je obrada ličnih podataka u ovim oblastima u znatnom
broju nezakonita – kazao je poverenik.
Šabić je dodao da je bolju saradnju ostvario sa službama bezbednosti, nego s javnim preduzećima.
– Procenat nepostupanja po rešenjima poverenika za informacije u bezbednosnim strukturama je oko dva odsto, dok je u državnim preduzećima koja raspolažu ogromnim iznosima javnog novca i velikim javnim dobrima, taj procenat skoro deset puta veći – rekao je Šabić.
Takvu praksu javnih preduzeća Šabić je objasnio time što su kazne za nepostupanje po rešenjima poverenika relativno male, do 20.000 dinara i što se plaćaju javnim, a ne privatnim novcem.
Po Šabićevim rečima, u dve trećine slučajeva postupak je obustavljan jer je organ vlasti, odmah po intervenciji poverenika, dao tražiocima informacije koje je prethodno uskratio.
– To je tipična potvrda principa ‘ako prođe, prođe’. Ko se žali, ostvariće pravo, ko se ne žali, neće. Takvo ponašanje je po zakonu kažnjiv prekršaj. Ali u prethodne tri godine, nadležna ministarstva nisu pokrenula nijedan prekršajni postupak protiv odgovornih lica – kazao je Šabić.
