Uplakana sam izašla iz stana psihologa kojeg mi je preporučila drugarica. Jedan besni gad je zapretio psihologu. Nije ni trebalo da idem kod njega. Ne znam uopšte ni šta sam mislila kada sam dolazila, znam da mi on ne može pomoći.
Napustila sam zgradu i uputila sam se u jedan od elitnih beogradskih restorana. U međuvremenu sam nazvala jedinu drugaricu koju imam kako bih joj se ispovedila.
Moram joj reći da sam konkurisala za posao novinara VIP rubrike u jednoj redakciji.
Ne bih ni konkurisala da moji roditelji ne insistiraju na istom. Uostalom, šta će mi posao? Imamo milione, pobogu! Zašto bih radila za novac kada ga imam?
Dok sam čekala taksi, nekoliko njih je u prolazu odmerilo moju guzu – mučenici! Nikad me neće pojebati! Ne želim da završim u krevetu sa jadnim, besposlenim i siromašnim mučenicima koji su ispod mog nivoa. Ako muškarac nema više novca od mene, onda nema šta da traži sa mnom.
Često koristim dobrotu mnogih koji mi se udvaraju, gledaju moje grudi tokom razgovora i biju bitku i mislima da l’ imam silikone ili ne! Protivnik sam silikona, ja sam savršena devojka kojoj ništa ne fali.
Ulazim u smrdljivi raspali taksi.
– Dokle? – upita me znojavi debeli vozač.
– Do centra.
– Danas baš vruće, ha! Malopre mi neki majmun iskočio na ulicu, umalo ga ne ubih. Idiot!
Umri, mučeniče! Svojom pričom niti ljubaznošću nećeš dobiti bakšiš. Stigli smo. Izlazim iz vozila i jako zatvaram vrata dok mi on unutra nešto besno govori, psuje. Ne obraćam pažnju.
Ulazim u restoran i, kao i uvek, rezervisani sto na moje ime me čeka u desnom ćošku restorana na spratu.
– Hej, ćao! Kako je bilo kod psihologa, ranije si otišla? – upita me drugarica dok još nisam ni sela.
– Ma, jok. Neki idiot koji je bio pre mene se opet vratio, besan i, psiholog me je zamolio da izađem uz nagoveštaj da dođem sledeći put na seansu besplatno. Znala sam da nije trebalo da te poslušam…
– Ne lupaj! Moraš ići. Meni je mnogo pomogao. Još uvek idem kod njega, samo sam sad smanjila odlaske na jednom nedeljno. Nego, imam da ti kažem nešto neočekivano od mene, znaš…
– I taksista me je iznervirao. Ajde posle ćemo o tebi i tvojim problemima! Ovde sam ja bitna, meni je teško, mene roditelji gnjave. Volela bih da umru, odmah. Dosadni su! Sugerišu mi preterane odlaske u solarijum, česte izlaske po klubovima, putovanja, kažu da mnogo trošim, ništa ne radim, mislim… hej! Zašto bih radila?! Poenta je uživati u životu – jedan je život, zar ne? Udaću se posle tridesete, rađati neću jer moram da pazim na liniju, na svoje savršeno telo. Ne želim da budem debela. Uglavnom, imaću decu, usvojiću neko lepo dete. Ali samo jedno dete. I, znaš, ne treba meni princ na belom konju. Meni treba konj, a princa ću sama da odaberem i da ga stavim na konja, ne želim bilo koga. Taj neko mora da bude lep, zgodan, savršen kao i ja, zar ne, slažeš li se, m?
Pažljivo me je gledala kao i uvek. Deluje mi kao da nije zainteresovana za moje probleme koji su važniji od njenih problema sa muškarcima i preteranim seksom sa nepoznatim muškarcima. Nimfomanka je, kurvica, drolja, ali je volim jer mi je jedina drugarica.
– Sinoć sam upoznala jednog prezgodnog muškarca, odvela sam ga u svoj stan! Hej, zamisli, prvi put sam odvela muškarca kod sebe na gajbu. Uglavnom dolazim kod njih gde se iskradam ranom zorom – reče mi iznenada kao da je moja trenutna situacija ne zanima.
– I, šta je onda bilo? Imali ste odnos cele noći? Isterala si ga na kraju? Zaljubio se u tebe? – upitah je.
– Ne, ne… pili smo votku. Dok me je on čekao u dnevnom boravku, ja sam se istuširala, obukla svoj seksi izazovni donji veš i novi plavi bade mantil koji nisam vezala. Odmah mu se digao i bacili smo se na seks. Čudno mi je što je popio par čaša votke na eks, bio je u početku nežan pa sve grublji i grublji. Potom je hladnokrvan izašao iz stana pozdravljajući se kao da sam neka kurva koja ne želi da mu uzme novac za seks. Mislim da sam se zaljubila u njega. Moram da ga pronađem.
– Kao i svaki drugi muškarac kojeg iskorišćavaš i onda mi posle prepričavaš da si se zaljubila! Ne lupaj.
Konobar nam je prišao sa velikom picom koju je drugarica u međuvremenu, dok nisam došla, naručila. Postavio ju je na sto, celu. Restoran sprema odličnu italijansku hranu. Pica nije bila na tanjiru, već na drvenoj izrezanoj podlozi u obliku točka. Nakon sat i po vremena, popile smo nekoliko martnija, ostalo je jedno parče pice. Drugarica mi je i dalje nešto govorila o Njenom tajanstvenom Luciferu koji ju je iskoristio. Nisam obraćala pažnju na nju. Gledala sam u drvenu podlogu od pice koja me je podsećala na jedan detalj iz mojih snova gde me na istom točku golu lome i gaze crni konji.
Svojeručni potpis: Дабетић Иван
