Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj zatražio je od Haškog tribunala da "kao neosnovanu i politički obojenu odbaci žalbu kojom je glavni tužilac Serž Bramerc zatražio da on bude vraćen u pritvor sa privremene slobode u Srbiji.
– Šta god da je rukovodilo Bramerca, a pravni razlozi očigledno nisu, njegova žalba… je nedopustiva i besmislena i treba da posluži žalbenom veću kao osnov za utvđivanje njegove disciplinske odgovornosti zbog političkog delovanja i daljeg rušenja kredibiliteta Tribunala – piše u danas objavljenom Šešeljevom odgovoru na tužiočevu žalbu.
Vođa radikala na privremenoj slobodi u Srbiji čeka presudu po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Na slobodu do izricanja presude, koje nije zakazano, Tribunal ga je, 12. novembra prošle godine, pustio iz humanitarnih razloga, odnosno radi lečenja od tumora.
U odgovoru na žalbu tužioca, Šešelj ponavlja ranije optužbe da se Bramerc, gazeći “sve moralne skrupule”, “stavio u službu onih kojima se ne dopada Šešeljeva slobodarska politika, a pogotovo hrvatskih vlasti, koje nisu žalile novac da preko njega ostvare svoje pokvarene ciljeve”.
– Što je još gore, Serž Bramerc je prihvatio nagradu hrvatskih vlasti da učini sve da dr Vojislava Šešelja vrati u pritvor Haškog tribunala. Od njih je primio nagradu od 500.000 evra i preuzeo ulogu marionete – piše u žalbi.
Po Šešelju, Bramerc “umesto da zastupa interese pravde, potpuno nepromišljeno i bez argumenata ispunjava želje i ponavlja stavove onih koji smatraju da je zatvor prirodno boravište Vojislava Šešelja i da je sloboda rezervisana za sve osim za Šešelja”.
U podnesku, Šešeljev pravni tim tvrdi i da Bramerc nije izneo nijedan pravni argument u prilog svojoj žalbi.
Krajem januara, Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je, po drugi put, da sudije Šešelja vrate sa privremene slobode u Srbiji u sudski pritvor u Sheveningenu.
Tužilaštvo je tada uložilo žalbu na odluku kojom je veće sudije Žana-Kloda Antonetija odbilo njegov prvi zahtev da Šešelju naredi da se vrati u pritvor.
Bramerc je tada ponovio tvrdnju iz prvog zahteva da je Šešelj, svojim ponašanjem i izjavama u Srbiji, “potkopao” duh odluke o privremenom oslobađanju koju je, na sopstvenu inicijativu, donelo veće.
Šešelj je, kako je naglasio Bramerc, “izričito izjavio da se neće vratiti u Tribunal” i “zapretio je ljudima koji sarađuju sa Tužilaštvom”.
– On je jasno pokazao da mu njegovo zdravstveno stanje ne predstavlja prepreku za davanje neprihvatljivih javnih izjava koje su pođarujuće i uvredljive za svedoke, žrtve i njihove zajednice – dodao je.
Tužilac Bramerc ocenio je i da se pokazalo da su uslovi koje su sudije odredile za Šešeljev privremeni boravak na slobodi – da preda pasoš vlastima Srbije, da ne stupa u kontakt sa svedocima i žrtvama, da ne ometa tok pravosudnog postupka i da se pojavi pred Tribunalom kada mu bude naređeno – “očigledno neprikladni”.
Odluku o žalbi tužioca Bramerca doneće žalbeno veće Tribunala, a ne prvostepeno veće sudije Antonetija.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zlocine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. U pritvoru Tribunala bio je od 24. marta 2003. kada se dobrovoljno predao, a u novembru prošle godine je privremeno oslobođen do izricanja presude.
