Međunarodni dan zaštite životne sredine svet proslavlja putem zabavnih programa i kampanja, dok Srbija ovaj dan obeležava sanacijama od razarajućih poplava koje su pogodile ceo region.
– Obrenovac je konkretno žrtva i prirodne katastrofe i ljudskog faktora, nemarnosti i političkog ignorisanja rizika koje prirodne nepogode izazvane klimatskim promenama nose sa sobom – kaže za Dnevno.rs profesor doktor Darko Nadić.
Profesor Darko Nadić sa Fakulteta političkih nauka objašnjava da je stanje nakon poplava u Srbiji katasrofalno i da pored ekonomskih i društvenih šteta, priroda je ta koja je pretrpela najveći poraz. On smatra da je za saniranje posledica potrebno mnogo vremena i ljudske pomoći da bi se prirodna ravnoteža vratila u normalu.
– Nakon prirodnih katastrofa i nepogoda, moć samoregulacije prirode je mnogo veća, brža i učinkovitija kako za ljudsko oko, tako i za živi svet. Kada takvu katastrofu izazove priroda, a ne čovek ona ima veliku moć da se sama sanirai vrati u željenu ravnotežu – rekao je dr Nadić.
Voda u poplavljenim mestima nije jedina posledica razarajućih izlivanja reka. Nakon poplava javljaju se i klizišta i odroni, koji su izazvani i prekomernom i nezakonitom sečom šuma. Sva naša tehnologija nije uspela da zaštiti gradove i stanovništvo od same prirode, ali mi ipak moramo da joj pomognemo da se brže vrati u normalu.
– Mi ćemo prirodi najbrže pomoci ukoliko se više naturalizujemo, a manje tehnizujemo. To znači saditi šume, razvijati društva i organizacije koje mogu da tehnicizirano društvo polako dovode u skladu sa prirodom – smatra profesor.
Politika Srbija je poslednjih godina zanemarivala zaštitu životne sredine, zato smo kao odgovor na to dobili opomenu u vidu poplava. Ignorisanje klimatskih promena i slabo investiranje u čišćenje vodnih kanala, produbljivanje korita reka, neuređivanje priobalja, neizgradnja novih nasipa i učvršćivanje postojećih, rezultat su dugogodišnje ignorantske državne politike prema pojavi prirodnih nepogoda.
Ekološko obrazovanje na svim društvenim nivoima
Kako bi izbegli sličan scenario koji je naša zemlja pretrpela predhodnih nedelja, potrebno je buđenje ekološke svesti kod građana, a i političkih lidera. Ekološko obrazovanje je neophodno na svim društvenim nivoima, kao i jasan, primenljiv i efikasan zakonadavni okvir.
– U najužim rukovodstvima pojedinih ministarstava koje se na određeni način bave zaštitom životne sredine mi i dalje imamo nekompetentne ljude čija je jedina stručna kvalifikacija to što su odani ili svojoj stranci ili svom lideru. Emotivna povezanost ovde ne treba da bude sa partijskim obeležjem, već sa idejom opšte dobrobiti koje zaštita prirode nosi sa sobom – naglašava Nadić.
Ovaj Svetski da zaštite životne sredine će nam pomoći da se prisetimo šta nam priroda pruža, a na kakav način se mi njoj odužujemo.
