Ukoliko novinar ode u Agenciju za privredne registre, kako bi u njihovoj arhivi pronašao podatke koji su mu potrebni za istraživanje neke priče, odnedavno mora da upiše u registar tačno šta je tražio, i kada tražio. To ga izlaže opasnosti da njegovo ime i prezime dospe u ruke onih čije sumnjive podatke je i istraživao.
Dok se na sajtu Agencije za privredne registre mogu naći osnovni podaci o svakoj firmi osnovanoj u našoj zemlji, u arhivi se može videti mnogo više od toga: istorijat preduzeća, prethodni vlasnici, direktori, sve zajedno sa dokumentacijom koja svedoči o ovome, piše Stefan Dojčinović, glavni i odgovorni urednik Centra za istraživačko novinarstvo.
Ovo je značajno jer mnogi „sumnjivci” baš zbog nezakonitih radnji menjaju formu preduzeća, prebacuju vlasništvo na druge ljude, kriju svoja prethodna problematična partnerstva.
Međutim, u ovoj agenciji odnedavno imaju novu proceduru: prilikom svakog pristupa arhivi posetilac se mora upisati u registar i prijaviti tačno koju firmu istražuje. Ovo znači da postoji trag o tome šta je ko gledao, kao i da iz APR-a ove informacije mogu lako „procureti” I dovesti u opasnost novinara koji istražuje.
Dokaz za ovo je i činjenica da su informacije iz Agencije za privredne register došle do jednog tabloida neposredno nakon što su novinari CINS –a u ovoj ustanovi pregledali dokumentaciju iz arhive o kompaniji Asomacum, firmi koja je navodno osnovana falsifikovanom ličnom kartom brata premijera, Andreja Vučića.
