Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ocenio je da bi Srbi i kosovski Albanci 2025. godine mogli da budu saveznici i prijatelji.
Ipak, on je naveo da će to zavisiti od poteza koje političari u Beogradu i Prištini budu preduzimali narednih godina
– Verujem da je realistično da Albanci i Srbi budu prijatelji i saveznici 2025. godine, ali zavisi šta mi političari učinimo narednih godina – rekao je Đurić na četvrtom Beogradskom bezbednosnom forumu.
On je podsetio da očekivanja nisu bila tako visoka u vreme kada su počeli razgovori koji su vodili ka dijalogu i istakao da je Briselski sporazum postao neka vrsta „političkog brenda” širom sveta – model za rešavanje kriza, sporazum koji predstavlja uvod u normalizaciju odnosa između dve strane kakvu bi svako želeo.
Đurić je naveo da je, politički, sve završeno potpisivanjem tog sporazuma, ali da bi ciljeve, prema njegovom mišljenju, trebalo postaviti više.
– Vlada Srbije je učinila jedan korak koji je po svom značaju možda veći od potpisivanja sporazuma – ohrabrili smo srpske zajednice na KiM da učestvuju u parlamentarnim izborima – istakao je on.
To je, kako je naveo, prvi put od 1999. godine da Srbi masovno učestvuju na izborima na Kosovu, uz podršku Beograda, a učešće Srba u novoj vladi u Prištini doprineće rešavanju praktičnih problema koje ima srpska zajednica na KiM, kao i smanjenju tenzija.
On je podsetio na korake preduzete u sprovođenju odredbi Briselskog sporazuma, poput regulisanja pitanja katastra, priznavanja diploma, usvajanje akcionog plana o energentima…
Đurić je rekao i da je Beograd predložio otvaranje kancelarije za vezu Privredne komore u Prištini, i obratno, i da će to uskoro biti ostvareno, ali da je moglo da se postigne mnogo više da je imao u Prištini partnera spremnog da i sam preduzme neke korake.
– Ako želimo da se u budućnosti proces normalizacije odvija mirno, moramo da uzmemo u obzir probleme lokalne zajednice – rekao je Đurić i dodao da još nije bilo razgovora o tome kako će opštinske administracije funkcionisati.
Izrazivši nadu u podršku EU i razumevanje svih međunarodnih aktera, on je poručio da je Vladi Srbije stalo do toga da obezbedi miran svakodnevni život srpske zajednice na Kosovu.
– Želimo da budemo ambiciozni. Ima još dosta toga o čemu sa Albancima nismo razgovarali. Moramo da se fokusiramo na pozitivne aspekte naše istorije – rekao je Đurić.
Beograd i Priština se, prema njegovim rečima, neće dogovoriti oko statusa, ali moraju da se fokusiraju na rešavanje problema i pozitivne primere zajedničke istorije.
– Uz takav pristup, do 2020. možemo sigurno imati drugačiji odnos – zaključio je on.
Đurić je drugog dana Foruma govorio na panelu „Srbi i Albanci 2025. kao prijatelji i saveznici: kako postići ovo?”.
Beogradski bezbednosni forum, u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Evropskog pokreta u Srbiji i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji je okupio 450 učesnika, traje do 2. oktobra.
