Prema zvaničnim podacima, od početka godine više od 3.000 dece tražilo je azil u Srbiji, od tog više od 1.300 su deca bez pratnje roditelja.
Trinaestogodišnji Omin je iz Avganistana stigao do Srbije. Bez roditelja, bez znanja stranog jezika, u grupi sa odraslim migranatima u nadi za boljim životom.
Zavod za vaspitanje dece i omladine “Vasa Stajić”, retka je državna domaća institucija koja će pokušati da ga uvede u legalne tokove ili bar da mu pruži privremeni smeštaj, hranu i podršku.
– Uglavnom su to kad malo zagrebete jako tužne priče. Svi su pobegli od bede, svi su pobegli od rata. Dosta njih je, bar po njihovim pričama, ostalo bez velikog broja članova svoje porodice u tim ratovima. Skupili su nešto novca, ne oni sami nego nekada roditelji, a nekad i celo selo iz kog dolaze je skupilo određenu sumu novca, i onda oni sa tim odlaze prema zapadu – kaže direktor ovog centra Dragan Rolović i dodaje da sada postoje uhodani kanali kojima oni dolaze.
– Postoje šeme koje su uhodane. Platite i idete dalje – naglašava on.
Prema iskustvu beogradske Uprave za strance, maloletnici kao i svi ostali granicu prelaze ilegalno.
– Procedura je takva da se sa licima obavlja razgovor. Obavljaju ga policijski službenici koji su nosioci sertifikata za rad sa maloletnim žrtvama krivičnih dela i nakon toga pošto utvrdimo da je lice maloletno ono se smešta u Zavod za vaspitanje dece i omladine – navodi Biljana Tanasijević, inspektorka Uprave za strance PU Beograd.
Prema podacima MUP-a više od 1.300 dece je ove godine izrazilo nameru da zatraži azil u Srbiji, a bili su bez pratnje roditelja. Ona se ne zadržavaju dugo u Srbiji, ali svejedno su nedovoljno zaštićena.
– Jako je traumatičan taj put i uvek je u pratnji s krijumčarem. To je čovek koji ih sprovodi, s vremena na vreme oni nastavljaju da se sami snalaze delovima puta, ali uvek uz telefonsku asistenciju krijumčara. Srbija treba da preduzme sve da zaustavi krijumčarenje ljudima, da tu decu izbavi iz tih lanaca da se njima pozabavi kada se oni pojave u sistemu na isti način kao što to radi prema našoj, domaćoj deci. Onog trenutka kada postoji indicija da je u pitanju krijumčarenje, jedan stručni rad, intenzivniji rad, socijalnih radnika a i policije je više nego potreban. Isto tako, kada deca traže azil u policijskim stanicama, naravno da deca treba da budu ispraćena i sprovedena do Centara za azil, Isto tako, poseban centar za azil koji bi se bavio maloletnom decom bez pratnje roditelja, posebno su potrebni prevodioci – smatra Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice broj tražilaca azila u Srbiji drastično i brzo raste. U Centrima za prihvat 2008. evidentirana su 44 tražioca, prošle godine ih je bilo preko 11.000 a broj i dalje raste. Stručnjaci smatraju da je to tek početak migracionih tokova.
