Prodaja starog porodičnog nakita, zaboravljenog prstenja, zlatnih privezaka, lančića i minđuša za građane je sve češće način da dođu do dodatnog novca neophodnog za plaćanje računa, lekova ili čak i – sahrana.
Otkupljeno zlato uglavnom se izvozi iz Srbije. Prošle godine izvezeno je 131,72 kilogram zlata u vrednosti od 3.294.493 evra, piše 24 sata.O tome koliko se trgovina zlatom tačno isplati niko ne želi da govori, ali da je reč o unosnom poslu, pokazuje i činjenica da su mnogi otkupljivači koji se ne bave proizvodnjom kupili svu opremu za izradu nakita od zlata koju ne koriste samo da bi mogli legalno da nastave da se bave otkupom.
– Kad uveče zatvore radnju, takvi otkupljivači dođu kod nas, prodaju nam ono što su otkupili i zarade evro ili dva po gramu zlata – objašnjava Miloš P., beogradski zlatar.
Otkupljeno zlato uglavnom se izvozi iz Srbije. Prošle godine izvezeno je 131,72 kilogram zlata u vrednosti od 3.294.493 evra. Zarada po jednoj prodatoj poluzi napravljenoj od lomljenog zlata i težine jednog kilograma iznosi 8.000 evra, a manji otkupljivači dnevno otkupe tridesetak grama zlata.
Cena zlata je 2013. godine pala za 28 odsto, što nije zabeleženo od 1981. godine. Prošle nedelje je dragoceni metal ponovo zablistao, ostvarivši rekordnu vrednost u poslednjih šest meseci i vratio veru investitora u njega.
Prodaja starog porodičnog nakita, zaboravljenog prstenja, zlatnih privezaka, lančića i minđuša za građane je sve češće način da dođu do dodatnog novca neophodnog za plaćanje računa, lekova ili čak i – sahrana. Ekonomska kriza i sveopšta beda naruku idu otkupljivačima zlata, posebno onim nelegalnim. Zlatari objašnjavaju da je otkup povećan u poslednjih godinu i po dana, jer su građani postali prezaduženi, a komunalna preduzeća sve netolerantnija prema neplatišama.
Zvanično, otkupom zlata u Srbiji sme da se bavi oko 900 firmi koje u isto vreme moraju da se bave i proizvodnjom predmeta od ovog plemenitog metala, ali je nezvanično taj broj mnogo veći, pa se zlato otkupljuje i u frizerskim i kozmetičkim salonima, menjačnicama i sličnim prostorima.
„Ponekad građani dođu i zamole nas samo da im izmerimo nakit i procenimo koliko bi dobili novca, pa još jednom razmisle o prodaji, jer im nije lako da se odvoje od porodičnog nakita”, kaže Miloš P.
Zlatari to i učine, a zatim utvrde kvalitet zlata, a potom njegovu vrednost utvrđuju na osnovu dnevne cene zlata na svetskoj berzi.
