Klima u Srbiji za pola veka biće kao na severu Afrike, jer će temperature ići do neverovatnih 50 stepeni, a kiše i snega biće upola manje nego danas.
Ovako se ukratko mogu opisati ogromne klimatske promene koje će se čitav vek odvijati na Balkanu. One će najviše uticati na poljoprivredu, pa će najveći udar pretrpeti žitarice poput kukuruza, pšenice, ali i pasulj koji spada u vrlo osetljivu kulturu.
Sa druge strane, srpska poljoprivreda će za 50 godina imati vrlo povoljne uslove za uzgoj limuna i pomorandži, maslina i banana.
– Srbiju do kraja veka čeka kontinuiran porast temperature. Od 2050. godine prognozira se da će se količina padavina prepoloviti u odnosu na današnje. Šanse za pojavu poplava i oluja biće znatno veće. Ono što se dešavala jednom u 30 godina, dešavaće se jednom u 5 godina. Verovatno je, međutim, i da će dolaziti do dugih perioda suše – izjavio je za “Blic” docent dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta.
– Srbija već sada poprima odlike mediteranske klime. Dobili smo četvrti letnji mesec koji u klimi 20. veka nije ni postojao – dodao je on. Stalni porast temperature, sve duži i jači toplotni talasi, kao i period suše, najviše će se odraziti na poljoprivrednu proizvodnju. Spas može biti u razvitku ozbiljnog sistema za navodnjavanje u toku narednih godina.
– Istraživanja pokazuju da u slučaju da se ne razvije ozbiljan sistem navodnjavanja prosečni godišnji gubici u drugoj polovini veka mogu biti i par desetina procenata – Rizici bi, ipak, mogli biti smanjeni kada bi se postigao globalni dogovor o redukciji emisija gasova staklene bašte, što se može postići pre svega smanjenjem upotrebe fosilnih goriva.
Međutim, klima je u mnogim zemljama i dalje na začelju državno bitnih pitanja, pod uslovom da je tamo uopšte i svrstana.
Srbija je na 73. mestu na listi od 192 države potpisnice Konvencije o borbi protiv klimatskih promena.
