Pekari na rafove šalju nepečen, gnjecav, često „prazan“ i aditivima naduvan hleb, s problematičnim sadržajem dodataka.
Hleb je u Srbiji, prema oceni potrošača, sve lošijeg kvaliteta. Pekari na rafove šalju nepečen, gnjecav, često „prazan” i aditivima naduvan hleb, s problematičnim sadržajem dodataka. Izuzetak su jedino industrijski pogoni, koji još drže određeni nivo kvaliteta. Najbolji dokaz da ne postoje standardi jeste što se izgled, ukus i kvalitet vekne u jednoj istoj pekari tokom nedelje menjaju i po nekoliko puta.
U pokušaju da povećaju profit, pekari obmanjuju građane na više načina. U dosadašnjim analizama hleba ustanovljeno je da postoje manja gramaža od one koja je propisana, višak vode, a sastav specijalnih vrsta hleba često ne odgovara deklaraciji…
Proizvođači tvrde da je za bolji kvalitet ove namirnice potrebna savremenija oprema, ali i tehnologije kojih u privatnim zanatskim pekarama nema. Zbog toga nije redak slučaj da se aditivi ili kvasac koriste bez precizne mere ili recepta, mada se zna da prekomerna količina tih sastojaka može da bude štetna po zdravlje potrošača.
– Javna je tajna da više od 50 odsto te industrije posluje u „sivoj” zoni i da ne postoji redovna kontrola sirovina i finalnog proizvoda – napominje Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača. – Mnogi ne poštuju ni minimum propisanih standarda proizvodnje. Pekari najpre treba da se pozabave kvalitetom, pa tek onda da traže poskupljenje hleba, pišu Večernje novosti.
Foto: Foter.com
I u novosadskoj „Žitovojvodini” ističu da mnogi manji zanatski pekari kupuju brašno iz „sive zone”, od takozvanih uslužnih mlinara, tako izbegavaju plaćanje PDV, poreza na dobit, doprinosa…
– Suštinski problem je što nema kontrole kvaliteta brašna, pa jedan broj pekara kupuje glavnu sirovinu neproverenog kvaliteta – smatra Zdravko Šajatović, pomoćnik direktora „Žitovojvodine”. – Pored nedostatka opreme, u zanatskim pekarama nema ni tehnologa, koji bi kontrolisali kvalitet hleba. Mnogi aditive i kvasac koriste odoka, iako prekomerne količine mogu biti i štetne po zdravlje potrošača.
Nema sumnje da bi trebalo staviti pod lupu kvalitet hleba. Stručnjaci ističu da bi država trebalo da se pozabavi pitanjem tehničko-tehnološke opremljenosti i higijensko-sanitarnih uslova proizvodnje u manjim pekarama. Mnogi ocenjuju da pekari koriste brašno slabijeg kvaliteta, pa je nerealno očekivati da hleb, bez obzira na sve dodatke, bude bolji.
Građani Srbije godišnje potroše oko 650.000 tona hleba, a po glavi stanovnika oko 90 kilograma. Dakle, prema količinama, to je strateški proizvod, namirnica koja se najviše troši. U siromašnim zemljama veća je potrošnja, pa stoga, treba više računa da se posveti ispravnosti hleba.
MINISTARSTVO OBAVILO 908 KONTROLA
Inspektori Ministarstva poljoprivrede Srbije, od januara do oktobra ove godine sproveli su 908 kontrola, koje se odnose na hleb. Kada se govori o samom kvalitetu hleba, uključujući i njegovu zdravstvenu ispravnost, može se, tvrde, zaključiti da tu nema problema.
– U 239 slučajeva utvrđena je određena nepravilnost, koja se odnosi pre svega na deklarisanje i uslove za proizvodnju, odnosno, u uspostavljanju sistema bezbednosti u tom procesu – kažu za „Novosti” u Ministarstvu poljoprivrede. – Pojačane su kontrole, a u 27 slučajeva izrečena je privremena zabrana proizvodnje. Podneto je 58 zahteva za prekršaje, a broj prijava za privredni prestup je 10.
