'I možete živeti srećno do kraja života. Sad se poljubite' – poslednja rečenica koja označava kraj vaše slobode i početak vaše zalbude, rizika i siguran pasoš do pakla prvom klasom. Vođen avanturom i teškim događajima mojih prijatelja, poznanika, mnogih priča, umalo sam doživeo i iskustvo da budem dete razvedenih roditelja, zasigurno mogu da tvrdim da je brak najveća glupost koju je čovek izmislio da sjebe samoga sebe jer je, verovatno, računao na dosadu tokom života.
„Brak reguliše imovinsko-pravne odnose među osobama koje su ga sklopile. Po pravilu dele imovinu koju steknu. Takođe, pre braka u nekim zemljama sklapa se predbračni ugovor kojim se utvrđuje udeo svakog supružnika što se imovine tiče, kao i alimentacija nakon eventualnog razvoda“ – kratka i jasna pravila koja te upozoravaju da ti brak nije potreban.
Označavanje ljubavi veridbom, odnosno zvanično stupanje u brak je mnogima najlepši, najbitniji i najveći trenutak u životu. Povučeni maskom planiranja budućnosti, zasnivanja porodice, zajedničkog života, organizovanje svadbe, planiranje dece, mnogi zaboravljaju svoju reč koju su dali pred sveštenikom da će ostati sa voljenom osobom do kraja života u bogastvu i siromaštvu, dobru i zlu. Zaboravljaju i bitne reči matičara da ljubav dele svakog dana po malo.
Često brak poredim sa osiguranjem jer karma mora da umeša svoje prste kako bi vam dokazala da pravite veliku glupost: osigurajte svoj automobil i koliko sutra ćete od osiguranja tražiti da vam isplati odštetu. Neverovatno, ali statistika takođe potvrđuje moje uverenje. Brak je potpuno isti, ozvaničite vašu ljubav veridbom, potom venčanjem i velike su šanse da vam sve postane preče od ljubavi i time ugrozite istu i ostanete samac ili pak samohrani roditelj koji se tuži sa supružnikom jer kasni sa alimentacijom četiri meseca.
Na nivou Srbije procenat razvoda se polako ali sigurno povećava. Ljubavi ima svuda i u svakom, ali smatram da ljubav uništavaju upravo ta pravila, obaveze i brz zajednički život koji vam nameće posao, račune, krov nad glavom, planiranje dece, kalkulisanje za pravljenje jednog deteta – da l’ će biti para ili neće, potom dolazi stondirani trenutak života u kom ste prinuđeni ili pak izazvani na preljubu da bi se na kraju romantične drame sve okončalo razvodom. Hej, ajmo opet, ova igra „Brak“ je baš zabavna!
Ljubav sama po sebi ne dozvoljava nikakvo planiranje niti mešanje drugih nebitnih stvari, odnosno situacija. Mnoge iskrene veze su duže uspevale od brakova dok se i one nisu pretvorile u brak i prsle neverovatno brzo kao i Jugoslavija.
Krivim brak jer je mnoge ljubavi upropastio i odredio pravila tokom zajedničkog života dvoje zaljubljenih kojih se moraju pridržavati. Otkud pravila u ljubavi? Poštovaću svoju devojku kako sam je poštovao i pre nego što sam stupio u brak sa njom. Nema potrebe da mi namećete pravila da je volim u dobru i zlu, bogastvu i siromaštvu, nema potrebe za podelom imovine, alimentacijom, niti to jebeno pravilo da l’ ću je voleti do kraja života ili ne. Želim da se volimo bez tih glupih pravila dokle god me osećanja prema njoj vezuju. Sve što zajedničko stvaramo – dogovorom ćemo podeliti ako nam se ljubav ugasi. Država, advokati, matičar niti sveštenik – nisu nas upoznali, nisu nas smuvali, zašto bi se onda i oni mešali u našu ljubav?!
Ljudi previše ozbiljno shvataju brak koji je ništa drugo no ljudska nametnuta glupost, ležeći policajac na auto-putu ljubavi.
Takođe sam ubeđen da, kada se pređe prag i stupi u brak, ljubav se polako gasi jer sve drugo postaje bitnije od ljubavi prema osobi koja ti je pomogla i dala podršku da dobiješ posao, krov nad glavom, nove prijatelje, putovanje, pa čak i dete. Ostane samo navika kojom se vodiš da si sa svojim supružnikom zbog deteta.
Ne stupajte u brak, ostanite u ljubavi i stupite u još veću i jaču ljubav.
Svojeručni potpis: Дабетић Иван
