Beogradski advokat Zoran Tanasković za Dnevno.rs govori o pravim razlozima za štrajk, kao i o loše napisanim zakonima koji se godinama donose preko noći.
Štrajk advokata koji je počeo 10. septembra i dalje je u toku, a kako se saopštava iz Advokatske komore Srbije, obustava rada trajaće sve do ispunjenja zahteva.
Podsetimo, advokati zahtevaju smanjenje osnovica za paušalno oporezivanje, da se po hitnom postupku izmene odredbe Zakona o javnom beležništvu, Zakon o prometu nepokretnosti, Zakon o izmenama i dopunama zakona o vanparničkom postupku i Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Pored ovoga, advokati traže i smenu ministra pravde, Nikole Selakovića.
Kako tvrdi beogradski advokat Zoran Tanasković, povećanje poreza nije najveći problem advokata, već kap koja je prelila čašu:
– Štrajk u junu jeste bio neposredno iniciran nezakonitim povećanjem poreske osnovice za advokate. Ali, to je bila samo inicijalna kapisla za obustavu rada. Osnovni uzrok nezadovoljstva advokata sastoji se u tome što se donose protivustavni i protivzakoniti propisi – kaže za Dnevno.rs Tanasković, ističući da su novim propisima advokati oštećeni jer im je onemogućeno da zaštite prava svojih klijenata. Kako kaže, svakodnevno advokati ostaju bez posla zbog uvođenja sudskih izvršitelja i notara, a porez je, umesto da bude manji, postao veći:
– Porezi su, danas gledano, marginalno pitanje. Porezi su okidač jer se kroz to pitanje otkriva da smo mi danas u situaciji da svakog dana imamo sve manje posla ali da taj manjak posla proizilaz iz kršenja Ustava i ograničavanja prava i sloboda građanina. Pri tome, ti zakoni su pravno gledano loši. Recimo, Zakon o stečaju koji sam gledao pre neki dan – u čudu sam shvatio da ni jedan jedini član od čitavog zakona nije ispravan pravno tehnički. Obično se dogodi da od 50 članova ima pet grešaka pa mi „pljujemo” onoga ko je sačinio zakon, ali kada je od 30 članova sve pogrešno onda to govori o pravnoj tehnici kojom raspolažu oni koji predlažu zakone. Ne verujem da je to namerno, ali to je odraz nedovoljnog pravnog iskustva i znanja onih koji prave te zakone.
Protivustavna ovlašćenja notara
Prema njegovim rečima, ovlašćenja notara onemogućavaju advokatima da obavljaju svoj posao:
– Ukoliko moj klijent vodi brakorazvodnu parnicu sa supružnikom sa kojim se dogovara o podeli imovine i regulisanju dugova prema trećim licima zbog čega je u toku nekoliko postupaka pred sudom, ako ja ne mogu da sačinim ugovor kojim oni regulišu te međusobne odnose ja njima ne mogu da pomognem. Ukidanjem prava advokata da napravi ugovor u takvoj situaciji ukida se pravo na zaštitu tim ljudima jer notar koji je jedini ovlašćen da napravi ugovor ne može da uđe u celu proceduru. Tu se prelamaju stvari koje se odnose kako na sve to oko podele imovine za šta je nadležan notar, dugovanja prema trećim licima za šta notar nije nadležan, kao i odnos prema pokretnim stvarima za šta notar takođe nije nadležan – pojašnjava Tanasković.
– Notar nije deo pravosudne funkcije, on je deo izvršne vlasti, dakle neko ko je zadužen da strankama overi ugovor kada je to u njegovoj nadležnosti. Za raziku od notara, ja imam stranku čije interese zastupam i imam protivnu stranu koju zastupa drugi advokat. Notar nije ni na čijoj strani, već samo izvršava solemnizaciju toga što se stranke dogovore. Dakle, moja stranka meni poverava celu istinu, čak i kompromitujuće stvari koje neće reći notaru niti bivšem supružniku. Pošto bi notar zastupao obe strane niko prema njemu nema odnos poverenja kao što bi imao prema svom advokatu – tvrdi Tanacković.
Zakoni se donose preko noći i bez javne rasprave
Ključni problem je, kaže ovaj advokat, u tome što je rad notara protivustavan:
– Sastavljanje ugovora je jedan od oblika pravne pomoći. Prema Ustavu koji je još uvek na snazi pravnu pomoć mogu da pruže advokati i jedinice lokalne samouprave, odnosno služba pravne pomoći ako je ima i ako je organizovana. Po tom Ustavu, niko drugi nema pravo da pruža pravnu pomoć. A, mi sada imamo notare koji pružaju pravnu pomoć i to se direkto suprotstavlja Ustavu. Ukoliko notar overava ugovor, on ne pruža pravnu pomoć, već radi ono što rade i sudovi. Notar ne može da sastavi ugovor jer je to pružanje pravne pomoći – ističe Tanasković, dodajući da je ceo postupak izveden preko noći, čime je stručna javnost sprečena da odreaguje:
– Ministar Selaković je izjavio da je zakon o notarima donet pre tri godine. Zakon jeste donet tada , ali tom zakonom tada nije propisano da će kompletan promet nepokretnosti i tako dalje vršiti samo notari a da advokati zakljuljučivanje ugovora neće smeti da rade. Propis Zaključivanje ugovora o prometu nepokretnosti koji mogu da rade isključivo notari donet je 31.avgusta ove godine preko noći. Nije bilo javne rasprave i pušten je pre nego što ga je bilo ko od šire pravne javnosti video i stupio je na snagu odmah po usvajanju odnosno objavljivanja u službenom glasniku. To je ubrzana procedura koja sama po sebi nije zabranjena ali pokazuje da je taj propis donet na način da niko od avokata niti od druge stručne javnosti da reaguje. Dakle, nije tačno da je to doneto pre tri godine i da je bilo vremena. Mi advokati nemamo ništa protiv notara, čak ih i podržavamo. Ali notari tradicionalno svuda imaju funkciju državnog organa koji ima funkciju u overi i solemnizaciji ugovora odnosno proverom da li je ugovor stvarno propisan od strane lica koja su navedena i da li je ugovor na prvu pogled suprotan zakonu. Da li je u ugovoru provereno da li je imovina zaista prodavčeva nije bilo ni pravo suda a nije ni ne treba da bude pravo notara. To pravo mora da ostane kod advokata – kaže Tanasković, dodajući da je dodatni problem i skuplja usluga notara u odnosu na dosadašnje cene kod advokata:
– Moj klijent je obične anekse ugovora do sada u sudu overavao za oko 30.000 dinara. Međutim, ove godine je kod notara za overu aneksa o prodaji nepokretnosti morao da izdvoji oko 480.000 dinara! To je preko deset puta skuplje, a bez osnova – priča advokat, osvrćući se i na nedovoljan broj notara.
– Vi sada imate situaciju da odete kod notara koji će vam overu ugovora za feruar sledeće godine. Do sada ste mogli da odete kod advokata koji bi sastavio ugovor, odneo ga u sud i vi biste gotov papir imali već tog dana – zaključuje ogorčeno Tanacković.
Štrajk do ispunjenja zahteva
Prema rečima Zorana Tanackovića, ovakvi problemi nisu novost i prisutni su u Srbiji već 15 godina:
– Uvek smo imali neustavne propise. Kada je Milošević izručivan Hagu, tri puta je od strane Ustavnog suda ukidana uredba i tri puta je Vlada ponovo donosila uredbu iste sadržine i izručila Miloševića pre nego što je Ustavni sud uspeo da treći put ukine tu uredbu. Tada je trebalo reći da se to ne može tako raditi – kategoričan je Tanacković. Na pitanje da li će se odustati od štrajka ukoliko ministar pravde, kako je najavio, smanji porez, Tanasković odgovara odrično:
– Štrajk će trajati sve dok se ne udovolji našim zahtevima.Čak i ako se porez smanji, to nije rešenje problema. Dok mi ne stvorimo uslove da se u ovoj zemlji radi kako treba, da u ovoj zemlji postoji vladavina prava mi kao advokati možemo u ovoj zemlji da budemo samo suvišni. Sve dok mi možemo da donesemo propis o notarima i da po potrebi menjamo Ustav, advokatura ne treba da postoji – zaključuje advokat.
