"Još deset škola u Beogradu trenutno ima isti problem. Oni ćute i rade kao i mi. Odnosi među zaposlenima postaju složeni. Vlada paranoja. Svako se plaši za svoje radno mesto. Sve se to odražava i na decu."
Smena direktora osnovne škole “Svetozar Miletić” u Zemunu i štrajk koji je potom usledio kao odgovor nastavnika i roditelja ovih dana su jedna od glavnih tema u Srbiji. Ipak, ono što je manje poznato jeste to da se sličan scenario odvija u još desetak beogradskih osnovnih škola! Jedina razlika je ta što su kolektivi ostalih škola odlučili da ne ulaze u generalni štrajk i prihvatile smenu direktora.
Tim povodom redakcija portala Dnevno.rs razgovarala je sa učiteljicom jedne beogradske osnovne škole u kojoj se slična smena direktora dogodila. Ona je iz razumljivih razloga želela da ostane anonimna i njeno ime ostaje poznato redakciji portala.
- Kako vidite štrajk u osnovnoj školi “Svetozar Miletić” i kako se Vaša škola odnosi prema ovom problemu?
Mi smo taj problem u našoj školi rešili još letos. Na školskom odboru smo izglasali starog direktora koji je tu godinama i korektno obavlja svoj posao. Na zaprepašćenje čitavog kolektiva, ministar je odbio da potpiše njegov izbor. U jednom trenutku poslali su nam i republičku inspekciju koja nije pronašla nikakve nepravilnosti u radu. Ipak, direktor nije dobio potpis ministra što je značilo samo jedno – počela je školska godina i mi smo dve nedelje radili bez direktora. Ne znam šta da mislim, Direktor je domaćin ustanove i jako je teško raditi bez osobe koja je mozak celog sistema. Srećom, mi smo iskusni i uhodani pa smo nekako izgurali taj početak. Sad nam je došao VD direktora. Čekamo šta će se desiti. Krajnje nezdrava atmosfera.
- Zašto je ministar odbio da potpiše odluku školskog odbora i šta nije u redu sa Vašim, sada već bivšim, direktorom?
Pretpostavljam da je razlog krajnje političke prirode. Još deset škola u Beogradu trenutno ima isti problem. Oni ćute i rade kao i mi. Odnosi među zaposlenima postaju složeni. Vlada paranoja. Svako se plaši za svoje radno mesto. Sve se to odražava i na decu.
- Šta bi se desilo da sve te škole stupe u štrajk? Da li bi pravda bila zadovoljena?
Ne mora da znači. Pogledajte šta se desilo sa Savamalom. Fantomke su uradile svoje. Uradili su šta su hteli. Plus, direktorska plata iznosi 52.000 dinara. Držim da je to premala plata za toliku odgovornost. Ne znam zašto se stvara tolika buka i toliko tumbanje oko tako nezavidnog radnog mesta. Ne radi se tu o pravdi, direktorima, vlastima, niti o nama učiteljima. Glavni gubitnici su deca.
- Kakve posledice ima generalni štrajk osnovne škole “Svetozar Miletić”?
Više o događajima u školi “Svetozar Miletić u Zemunu i akciji #nedamoljubu možete saznati KLIKOM OVDE!
Osnovcima “Svetozara Miletića” niko neće moći da vrati septembar koji je evo već na izmaku. Ogromna šteta je naneta toj deci. Velika šteta nanosi se i sa skraćenim časovima, a kamoli obustavom nastave. Da se razumemo. Čas od 30 minuta nije čas!
Velika je šteta za dete da mesec dana propušta nastavu. Mi posle svakog letnjeg raspusta, kada deca ne idu dva i po meseca u školu, ulažemo nadljudski trud da ih ponovo ubacimo u sistem, podsetimo ih na radne navike, a samim tim pokrenemo i održimo sposobnost učenja. Dete kome se uskraćuje učenje je hendikepirano.
Mislim da mi prosvetari nikada ne smemo da zaboravimo našu svetu dužnost, a to je da odgovorimo detetu na njegovo pitanje. Mi smo tu za njih. Deca ne smeju da trpe!
- Kakva je perspektiva protesta prosvetnih radnika?
Protest prosvetnih radnika nije ništa novo. Bilo ih je i biće ih. Vlast se menja, prosvetari ostaju. Prosveta je ipak stub društva.
Kada prosvetari izađu na ulice, mediji ih satanizuju kao neradnike koji samo žele veću platu. Ja vas uveravam da težište naših protesta nije veća plata već bolje organizacija obrazovnog sistema.
