O problemu koji imaju zaposleni u trafikama verovatno nikada niste ni razmišljali. Nama, 'sa druge strane šaltera' važno je da kupimo žvake, čokoladicu, novine, a ni ne pomislimo kako se osobe koje su tu zaposlene 'bore' sa uobičajenim 'problemima' i da li su možda, upravo tada, pošele u toalet.
– Već četiri godine radim u ovoj trafici. Slobodno mogu da kažem da nam je najveći problem to što nemamo gde da odlazimo u toalet. Trpimo ili koristimo jednu kofu i to je sve – rekla nam je prodavačica u jednoj trafici na Vračaru.
S druge strane, ima i onih čije se radno mesto nalazi pored nekog kafića ili lokala. U naselju Braće Jerković, kod okretnice autobuske linije 26, nalazi se trafika koja je u blizini dispečerske kućice.
– Ovde nam je blizu dispečerska kućica i sa njima imamo dogovor da možemo da koristimo njihov toalet, što nam mnogo olakšava stvari – navodi prodavačica u tom kiosku.
Službeni glasnik Republike Srbije objavio je “Pravilnik o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje prometa robe i vršenja usluga u prometu robe” u kojem je pod članom 12 navedeno sledeće:
“U maloprodajnom objektu obezbeđuje se upotreba vode, pribora za higijenu i održavanje čistoće. U prodavnici člana 6, stav 2. ovog pravilnika u kojoj se prodaja robe obavlja kroz šalter industrijsko-neprehrabenih proizvoda i industrijsko-prehrambenih proizvoda u originalnom pakovanju, obezbeđuje se upotreba vode u samom objektu ili njegovoj neposrednoj blizini. U maloprodajnom objektu obezbeđuje se upotreba NUŽNIKA, U SASTAVU OBJEKTA ILI NJEGVOJ NEPOSREDNOJ BLIZINI. Na svakih 20 radnika obezbeđuje se upotreba najmanje jednog nužnika.”
Nažalost, nijedan vlasnik kioska, koji u neposrednoj blizini nema nužnik, nije želeo da govori za naš portal.
Međutim, ima i onih koji su se veoma dobro snašli. Jedan vlasnik je iza objekta postavio prenosivi toalet, što njegovim radnicima sigurno olakšava stvari.
Na sajtu Ispovesti.com bilo je i ”polemike”, upravo o ovoj temi. Ljudi imaju različita iskustva. Devojka, koja je tri godine radila u trafici napisala je: ”Ne ideš nigde, trpiš do kraja smene i imaš osecaj da pucaš po šavovima. Iz iskustva znam, radila sam 3 godine u trafici.”
Upravo na ovom sajtu, naravno anonimno, oglasila se i jedna vlasnica: “Imam trafiku, moje radnice idu u WC u onsovnu školu koja je pored trafike, imam ugovor sa školom. Sačekaju da dođe neko poznat da pričuva trafiku.”
Nažalost, nije mnogo ovakvih slučajeva, što zbog lokacije, što zbog volje i raspoloženja gazde.
Kako su nam pojedinci ispričali, postoje gazde “koje ti odmah na razgovoru za posao savetuju da se sprijateljiš sa nekim iz obližnjeg kafića ili prodavnice, inače, nemaš gde da odes u toalet”.
Zbog toga, ako ponekad i vidite nekog nervoznog prodavca u trafici, nemojte da se ljutite i okrivljujete ga. Pomsilite na to koliko vremena možda nije posetio nužnik i stavite se na njegovo mesto – nije prijatno, je l’ da? Definitivno, muke njihove niko ne zna!
