Izgleda da neko rovari po državnim tajnama. Ponajviše voli one na kojima piše „strogo poverljivo”. Taj neko, nalazi se na radu u važnoj državnoj instituciji odakle i deluje kontra države. Obuzet tim saznanjem, ministar policije Nebojša Stefanović obelodanio je formiranje specijalnog tima (ili beše radne grupe, svejedno) koji će istražiti ko to podriva temelje stabilne institucije koja se zove vlada. Stabilnost se ne odnosi na temelje zgrade u Nemanjinoj 11 gde boravi to državno telo, stabilnost armature u temelju građevine se podrazumeva.
Zakon kaže da bi taj, ta ili ti – s obzirom da postoji sumnja da je više takvih osoba – mogli da zaglave robiju i do 15 godina. Istraga je počela, Stefanović kaže da se „događalo da se u pojedinim medijima pojave informacije koje su imale oznaku poverljivosti”, i dodaje: „Sprovešćemo istragu da bismo proverili da li informacije cure i s kog nivoa, pošto su dostupne većem broju ljudi. Ne moraju da budu ministri, već ljudi koji pripremaju te informacije”.
Stefanović ne navodi broj onih koji će biti pod istragom, to je, kao i njihova imena, za sada strogo poverljivo, ali zna se da je predsednik vlade Aleksandar Vučić na sednicama, u više navrata, govorio da odluke Kabineta, čak i one poverljive, dospevaju u javnost. Čim tajnu zna više od jedne osobe, to više nije tajna. I dve su previše. A kako se iz navedenog da protumačiti, državne tajne znalo je mnogo više od dve individue.
Očigledno da se/su neko/neki oglušio/oglušili o Vučićeve savete da ne širi/šire abrove po čaršiji i ne iznosi/iznose u javnost ništa od onoga za šta on ne da befel posle kojeg javnost može da zna. Vlada ima mnogo zaposlenih, i previše, pa će istraga utoliko biti otežana, ali se krug onih koji gvirkaju po papirim s pečatom tajnosti može svesti na razumnu meru. Ili, možda, ne može?!
Kako prihvatiti činjenicu da u vladi sedi prodana duša? Kako u timu – koji je ne tako davno, ovog proleća, nazvan Bajernom iz Beograda – može da postoji takav igrač? A tim je nazvan po onom čuvenom nemačkom klubu kojeg je Zvezda odrala u Kupu šampiona usred Minhena (2:1)! U revanšu, u Beogradu, bilo je nerešeno (2:2) zahvaljujući Augentaleru, halfu nemačkog tima koji je loptu zakucao u sopstvenu mrežu. Posle su ga umalo u Minhenu linčovali kao izdajnika nacije. Ali, to je lepši deo srpske (fudbalske) istorije.
Danas, kada se navršava 126 godina od rođenja Aleksandra I Karađorđevića (Ujedinitelja), neko podriva temelje rođene države. A igra u Bajernu iz Beograda. Ko bi to mogao biti? Muško? Žensko? Nešto treće? Ili, muškarac maskiran u ženu? Žena maskirana u muškarca? Nešto treće koje se maskira čas u ženu, čas u muškarca? To mu već dođe nešto nalik tansvestiji.
Mnogi su tu sumnjivi, neka gospoda stvarno liči na brkate žene, kao što neke dame odaju utisak nesalomljivog Ramba. Ima tu i kojekakve dečurlije, zalutale u zgradi koja čuva najveće tajne. Došla deca da tu odrastu uz starije, iskusnije, brkate i nesalomljive. Ima ih koji broje zrele godine, ali, avaj, imaju produženo detinjstvo.
Kandidata je, dakle, dovoljno za jedan ozbiljan istraživački (istražni) postupak. Najpre bi trebalo pretresti sve fioke svih zaposlenih na koje se sumnja. I njihove garderobere. Ko zna u šta su neki spremni da se kamufliraju samo da bi dospeli do važnih papira. I u saksije da se pogleda. Možda neko tamo glumi lisnati fikus. Da sam na Vučićevom mestu, ja bih to sve postrojio, viknuo : „Tišina, tamo”, i na parove razbroj s’, pa bi pevali lepše nego hor Bečkih dečaka.
Ko to sme da minira taktiku igre Bajerna iz Beograda, i to još neovlašćeno. Golman li je, bek li je, half, vezni ili brzonogo krilo? Špic? To ćemo tek saznati. Ukoliko tim koji na tome radi ustanovi postojanje krtice u vladi. Ako ih je više, onda je to krtičnjak. A ako mene pitate, ja bih počeo od brojeva na dresovima. Možda ekonom vlade i ne sanja da isti dres postoji u više primeraka. Za početak da vidimo ko daje autogolove Vučićevom Kabinetu.
Meni je sumnjiv onaj Augentaler!
