Poslednje poplave u Srbiji bile su neizbežne, s obzirom na količinu padavina, ali je šteta mogla da bude znatno manja da su primenjene preventivne mere zaštite, rekli su danas profesori Šumarskog fakulteta u Beogradu, stručnjaci za bujice i erozije.
Oni su kao najveće probleme naveli loše zakone, neprihvatljivo male sume novca koje država izdvaja za zaštitu od bujica i erozije i četvrtvekovno zanemarivanje te oblasti, ruinirana vodoprivredna preduzeća sa problemima u vlasničkim odnosima i neodgovorno
stanovništvo koje gradi kuće na plavnim područjima i baca ogromne količine đubreta u bujične tokove. Stručnjaci su naveli da Austrija, svetski lider u zaštiti od bujica i erozije, godišnje izdvaja 60 miliona evra za zaštitu, dok se u Srbiji za tu namenu izdvaja tek 300.000 evra, što je gotovo zanemarljivo.
“Nedostatak novca je hroničan. Vodoprivreda je u svim budžetima posmatrana kao nevažna, sve dok ne dođe do ovoga. Da smo imali dobru prevenciju, ne bi imali štetu od milijardu evra”, rekao je prodekan za nauku i međunarodnu saradnju Šumarskog fakulteta Ratko Ristić na konferenciji za novinare u Medija centru.
On je naveo da na 75 odsto teritorije Srbije postoje problemi sa erozijom i da postoji 11.500 bujičnih tokova. Ristić je istakao da je neophodno ukinuti lošu odredbu Zakona o
vodama kojom je država prenela odgovornost na lokalne samouprave da se bave zaštitom od bujica i vratiti to u republičku nadležnost, jer se pokazalo da su gradovi i opštine “apsolutno neposobni” da se time bave, i istakao da bi svaka opština morala da ima bar jednog stručkanja za bujice.
“Zaštita od bujica i erozije i vodoprivredna preduzeća moraju se vratiti pod državnu nadležnost. Države istočne Evrope su privatizovale ta preduzeća, pa su prošle decenije imali poplave sa katastrofalnim posledicama, jer privatnicima nije u interesu da
ulažu. Onda su ih vratili pod državnu nadležnost. Vodoprivredna preduzeća se i kod nas moraju finansirati iz budžeta”, rekao je Ristić.
Ristić je naveo da u Austriji zaštitom upravlja država, jer ne želi da joj bujice oštete infrastrukturu i planinske puteve, što bi ugrozilo veliki prihod od turizma.
“Mi smo od kraja osamdesetih godina sami urušili svoj sistem, koji je dobro funkcionisao. Mora se uvesti i red u urbanizam da se ne bi gradile kuće u zoni plavnih korita. Nelegalni objekti deluju kao prepreka, usporavaju rečne tokove, nivo vode se podiže i plavi” rekao je Ristić.
Ristić je istakao da se mora uvesti oštra kaznena politika za bacanje đubreta u priobalje i u vodene tokove.
“Ko baca đubre u rečno korito čini akt protiv bezbednosti isto kao kada bi bacio upaljenu šibicu na benzinskoj pumpi. To su poplave i pokazale. Mnoge deonice su poplavljene jer su se otvori mostova i razni putni propusti zapušili od đubreta i došlo je do podizanja
vode i plavljenja. Na akumulaciji za vodosnabdevanje Ćelija kod Kruševca bilo je nekoliko hektara plutajućeg otpada, flaša i kesa”, rekao je Ristić.
Ristić je naveo da je razlika između izlivanja reka i bujičnih poplava u tome što se podizanje nivoa vodostaja reka može predvideti danima unapred, dok bujice nastaju brzo i, čak i sa postavljenom savremenom opremom, mogu se predvideti tek nekoliko sati unapred, a ta oprema košta 40.000 evra po jednom toku.
Dodao je da država, zbog urušenog sistema, ne zapošljava stručnjake koji se bave odbranom od bujica, pa oni trajno odlaze u inostranstvo, gde postižu značajne rezultate, i ne vraćaju se u Srbiju.
Profesor Šumarskog fakulteta Stanimir Kostadinov rekao je da je prevencija osnovni način odbrane od bujica, jer nema vremena za reagovanje kada se pojave jake bujice.
“Mi smo uništili vegetativni pokrivač i Srbija je jedva 30 odsto pošumljena, a prostornim planom predviđen je 41 odsto pošumljenosti. Seča šuma ostavlja gole stene i kiša nema gde da se zadrži, pa voda brzo pada niz padine i planine i stvara bujice.
Koeficijent površinskog oticanja na goletima je i 60 odsto, a u pošumljenim predelima 10 do 12 odsto”, rekao j Kostadinov. Kostadinov je istakao da posledice ne bi bile tako katastrofalne da su slivovi reka u Srbiji uređeni.
Profesorka Nada Dragović rekla je da je u poslednjih 25 godina anulirano sve pozitivno i ocenila da će uslediti još veće katastrofe ako ne bude dovoljno ulaganja.
“Vodoprivredna preduzeća su u potpunom rasulu i potrebno je mnogo uložiti”, rekla je Nada Dragović.
Nada Dragović je, povodom upitanosti predsednika Srbije Tomislava Nikolića da li Srbija ima stručnjake za odbranu od bujica, rekla da Šumarski fakultet 60 godina školuje takve stručnjake, koji postižu zapažene rezultate.
