Prvi pokušaj organizovanja parade bio je 30. jun 2001. godine, nakon demokratskih promena. Međutim, učesnici te parade pod sloganom 'Ima mesta za sve' su pretučeni. Osobe okupljene na Trgu Republike napala je grupa huligana i pristalica desničarskih organizacija.
Ovogodišnja Parada ponosa pretenduje da bude druga uspešno održana u istoriji Srbije.
Naime, prvi pokušaj organizovanja parade bio je 30. jun 2001. godine, nakon demokratskih promena. Međutim, učesnici te parade pod sloganom „Ima mesta za sve” su pretučeni. Osobe okupljene na Trgu Republike napala je grupa huligana i pristalica desničarskih organizacija, a među nasilnicima su se našli članovi pokreta Obraz, Svetosavske omladine, navijači Crvene zvezde, Partizana i Rada, kao i jedan sveštenik Srpske pravoslavne crkve.
Tada je, prema procenama organizatora parade, povređeno više od 40 osoba, među kojima i osam policajaca.
Druga parada trebalo je da se održi 2004. godine, međutim, nakon paljenja džamija u Beogradu i Nišu, koje se odigralo 2004. godine, parada je iz bezbednosnih razloga otkazana.
Treća parada, zakazana za 20. septembar 2009. godine, dobila je veliku pažnju i podršku kako srpske, tako i svetske javnosti. Međutim, uporedo sa tim su se nizale i pretnje organizatorima i učesnicima. U pretnjama je naročito prednjačila organizacija „Obraz”, pa je tako Milan Obradović pretio da će parada biti „sprečena po svaku cenu”, dok je Amfilohije ispred SPC poručivao da je parada „povorka srama, povorka Sodome i Gomore”.
Tadašnji ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, obećavao je da će policija zaštititi sve učesnike. Međutim, dan pre zakazane povorke, rešeno je da se skup neće održati iz bezbednosnih razloga. Kao razlog navedeno je rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova kojim se uredno prijavljen skup u centru grada premešta na plato ispred Palate Srbije iz bezbednosnih razloga. Organizatori su odbili učešće na toj lokaciji, objašnjavajući da je „simbolika manifestacije da se prošeta u centru grada, i da neće šetati po nekoj livadi na Ušću”.
Vlada je insistirala na tome da skup nije zabranjen, već samo izmešten na drugu lokaciju.
Četvrta parada, zakazana za 10. oktobar 2010. godine, održana je pod sloganom „Možemo zajedno”. Ipak, huligani su tom prilikom napali zgradu Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, zgradu RTS-a, pokretni mamograf, kao i brojne prodavnice u centru Beograda, iz kojih je pokradena roba. Sukob sa policijom je smiren oko 14 časova.
Tokom nereda povređena su 132 policajca i 25 građana, a uhapšeno je 249 osoba.
Peta parada, najavljena za 2. oktobar 2011. godine, otkazana je nakon odluke državnog vrha da se svi skupovi zakazani za 1. i 2. oktobar, osim sportskih i kulturnih manifestacija, zabrane zbog bezbednosti građana. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su postojale informacije da se sprema veliko narušavanje javnog reda i mira, te da ekstremističke grupe to shvataju kao krstaški rat. Takođe su postojala saznanja da ekstremističke grupe spremaju nerede u više delova Beograda te da pale zgrade i automobile. Zabranu svih skupova podržao je i predsednik Srbije Boris Tadić, dok je patrijarh srpski Irinej zatražio da se ne održi „parada srama” nazvavši njene učesnike „grupom nastranih, koji svoje manjinske poglede u osnovi neprirodne, žele da nametnu drugoj, ogromnoj većini, koja ne deli i ne prihvata njihovo shvatanje smisla života u ljudske slobode”.
Tok šeste parada, koja je trenutno u toku, možete pratiti uživo na našem portalu:
