Predmeti za povraćaj imovine na teritoriji Hrvatske građana Republike Srbije koji se podnesu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, u najvećem broju se odbijaju.
Na danas održanoj konferenciji u Press centru tanjuga, Advokatska kancelarija Ristić ukazala je na problem srpskih građana i povratu njihove i movine u Hrvatskoj. Prema njihovim navodima, kao kancelarija koja zastupa veliki broj pravnih lica sa ovim problemom, a kao neko ko je među prvima “pretrčao predtrku dugu deset godina”, njihove prve predstavke koje su poslali ovom sudu su odbijene.
– Najiskrenije govoreći, mi smo očekivali da će sud u Strazburu da prepozna problem. Nadali smo se da će na osnovu jednog predmeta doneti pilot presudu, koja bi se mogla primeniti na sve slične slučajeve. Ceo proces deluje, moram da kažem, kao mehanizam stvoren za odbijanje ovih zahteva – rekao je advokat Zoran Ristić iz advokatske kancelarije “Ristić i partneri” iz Novog Sada.
Tom prilikom javnosti su se obratili i advokati Miloš Ristić i Gordana Kerkez.
– Prema pravilu 47, koje je stupilo na snagu 1. januara 2014. godine, sekretarijat Suda u Strazburu može da odbaci aplikaciju kao neispravnu ili nepotpunu, a da pritom ne da adekvatno obrazloženje zašto je aplikacija sporna i neadekvatna. Potom se, u roku od 30 dana aplikacija uništava bez mogućnosti i prava na žalbu – objasnila je Kerkez.
Advokatica je posebno istakla kako njihova kancelarija ne želi da aludira kako je sud u Strazburu pristrasan ili da postoje mane u njegovom radu. Oni samo žele da se očekivanja naroda koja su velika kada se pomene ova evropska institucija, svedu na realne okvire. Stoga su odlučili da domaćoj javnosrti predoče probleme na koje nailaze, a koji su, nažalost, nerešivi.
– Prvi rad naše Kancelarije, je rad vapaja i očaja zbog toga što se dešava u Strazburu. Ono što je za nas neočekivano je to što građanska i stručna javnost nedovoljno poznaju problematiku i o njoj se nedovoljno piše. Ovo je naša poslednja nada da možemo doći do određenih izmena u praksi nipodaštavanja drskih aplikacija pred sudom u Strazburu vezano za povraćaj imovine naših građana u Hrvatskoj – dodao je Zoran Ristić.
Osvrnuo se na sličnost problema sa Zolinom aferom “Drajfus” i naglasio kako ovaj slučaj pretenduje da poprimi upravo oblike afere.
– Smatram da ovo što se dešava pretenduje da poprimi oblike afere, jer nas građane i pravna lica sa zapadnog Balkana čini građanima drugog reda. Ovaj problem je za na nerešiv i ako ga neko ne prepozna takvog kakav je u svoj svojoj biti, verujte ja ne znam šta će biti – iskren je advokat.
Na konferenciji je posebno istaknuto da je od uvođenja pravila 47 odbijeno 90 odsto aplikacija jer su bile formalno neispravne i da se o njima nije ni raspravljalo, kao i to da one ne stižu do sudija jer završavaju u Sekritarijatu koji ih odbacuje bez obrazloženja i prava na žalbu.
– Uvođenjem postupka prethodnog ispitivanja dopustivosti aplikacije, poslednja nada rezidenata Republike Srbije da će pred Sudom u Strazburu konačno zaštiti svoja prava mogla bi da nestane, te u svetlu sadašnjeg stanja građani bi od Suda mogli da imaju velika očekivanja, ali male koristi – ispričao je advokat i posebno istakao kako ovo nije napad na Hrvatsku već želja da se unaprede prava građana Srbije.
Advokatica Gordana Kerkez naglasila je da ovakav postupak može da otvori sumnju u nezavisnost i svrhu suda u Strazburu.
– Građani više nemaju garanciju da će, ako su prošli postupak pred nacionalnim sudovima, o povratku imovine raspravljati u sudu u Strazburu – kazala je ona.
Advokat Miloš Ristić rekao je da je ovo apel vladama Srbije i Hrvatske da naprave korake da bi se rešila goruća pitanja međudržavnih odnosa. Građani i pravna lica proveli su godine u procesima na hrvatskim sudovima, potrošili veliki novac, a postoji mogućnost i da ne izađu pred sud u Strazburu.
– Biće više od 7.000 takvih aplikacija, pitamo se kakva će biti njihova sudbina – objasnio je Ristić.
Advokati su najavili i zagrebačku konferenciju na istu temu kroz neko vreme, kako bi apelovali na sve koji mogu da pokrenu polemiku o temi o kojoj niko do sada nije govorio.
