Novinski pisac Teofil Pančić ocenio je da se znatan deo kulturnih radnika u Srbiji ponaša kao jedna vrsta malo "sofistikovanijih sponzoruša", jer im je bitno da dobijaju "nekakav novac, što za sebe, za svoj život, što za nekakvu produkciju".
– Ako im neke pare pristižu, bez obzira od koga – grada, od pokrajine, republike, ako imaju za taj svoj neki mali feud, skloni su da jednostavno zanemare bilo kakav širi društveni kontekst i da javno ne iskazuju bilo kakve stavove koji bi mogli bilo kome da se učine kao društveno kritički i, ne daj bože, opozicioni. Onda je rezultat toga jedna neverovatno duboka depolitizacija naše kulturne scene, što je nešto što zapravo u današnjoj Evropi deluje kao potpuno bizarni anahronizam – rekao je Pančić.
On je za Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE) rekao je da razume da se ljudi plaše, jer je “ljudski bojati se”, ali je dodao da je takvo ponašanje “strašno kratkovido”.
– Može jednom da te spase ta vrsta ćutnje. Sledeći put će samo da bude gore za tebe. Jer, ako svi budemo ćutali, naprosto nećemo nikada stvoriti sistemske pretpostavke da se takve stvari ne dešavaju. Ako nemate sistemske pretpostavke da se to ne dešava, to znači da će se to sutra desiti i tebi. Što bi se reklo, mečka će zaigrati i pred tvojim vratima – kazao je Pančić.
Književnik Laslo Vegel ocenio je da je “razrušen i demoliran” javni prostor u kojem bi se mogao odigrati dijalog u vezi sa pitanjima koja se tiču kulture i dodao da je umesto njega stvoren partijski prostor u kojem postoje samo partijske diskusije.
– To bi, pre svega, trebalo da razbiju oni intelektualci koji su formalni ili neformalni članovi partije. Da unutar tih svojih partija nešto učine. Tako da veliku odgovornost za tu ćutnju koja sada vlada u Novom Sadu upravo snose partijski intelektualci. Oni bi trebalo da počnu – rekao je Vegel.
Prema njegovim rečima, razrušen je i vrednosni sistem, jer ne postoji konsenzus oko prihvaćenih vrednosti.
– Vi sad ni ne znate šta treba menjati. Nema ništa što je prihvaćeno, živimo u vremenu post-istine. Istina kao takva je pod znakom pitanja – kazao je Vegel.
Književnik Filip David rekao je da su oni koji su na vlasti svuda u bitne institucije postavili svoje ljude, koji rukovode čitavom kulturom.
– Imamo opet partokratsku državu, jednu partiju, mnogo goru od one partije koja nam je nekad rukovodila. Mogu da govorim o tome, jer sam dobar deo svog života proveo u jednopartijskom sistemu. Tada se vodilo više računa o kulturi i ljudima iz kulture nego što se danas vodi. Danas vam prostački jednostavno kažu: ‘Dobili smo na izborima i možemo da radimo šta hoćemo’. Danas caruju rijaliti, prostakluk, primitivnost, to je nešto što je postalo naša kulturna svakodnevica – kazao je David.
Reditelj Želimir Žilnik ocenio je da je kultura ćutanja deo ovdašnje tradicije i da se uvek pojavljuje u situacijama kada su na vlasti garniture koje su, s jedne strane autoritarne, a s druge neuspešne, i koje su nesigurne u pogledu svojih kvalifikacija, znanja i rezultata.
Ocenio je da su danas na delu slični mehanizmi kao u vreme jednopartijskog sistema, samo su danas “brutalniji”.
– Živimo u momentu kada na vlasti imamo ostatke režima koji je krenuo u nacionalističku i ratnu retoriku i izgubio sva četiri rata, ali se ne suočava sa gubitkom tih ratova. Ali gubitak svih ratova na svetu podrazumeva konsekvence – rekao je Žilnik.
