Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije saopštilo je danas da u nedavnim polavama nije došlo do kontakta vode i značajnijih količina opasnih materija, kao ni do ugrožavanja života i zdravlja stanovništva i životne sredine.

– Ugrožene lokacije kontrolisali su opštinski štabovi za vanredne situacije, a republički inspektori za zaštitu životne sredine su aktivno učestvovali u radu štabova u Obrenovcu, Šapcu, Čačku, Smederevu, Smederevskoj Palanci i drugim mestima – rečeno je agenciji
Beta u tom ministarstvu.

Kontrolisane su i industrijske lokacije koje je ugrozio poplavni talas, ili su bile izložene delovanju podzemnih voda i to stanje opasnih materija, otpada, procenjena količina opasnog otpada koji je nastao kao posledica poplavnog talasa, status izvora jonizujućih zračenja i radioaktivnih gromobrana na tim lokacijama.

Kako je istaknuto, po potrebi je rađeno blagovremeno izmeštanje opasnih materija na bezbedne lokacije, ili gde je to bilo moguće, izmeštanje na više kote.

Na mestima gde je došlo do kontaminacije zemljišta opasnim materijama, a nakon analize uzoraka tla, biće naložene mere čišćenja lokacije, poput termoelektrane (TE) Kolubara ili firme Aurora iz Lučana. Na pojedinim lokacijama su zatečene značajne količine istorijskog,
opasnog otpada, na primer u Bariču ili industrijskoj zoni Šapca, koji, kako je navedeno, tokom poplava nije došao u kontakt s vodama.

– Najveći problem predstavlja opasan otpad uskladišten u firmama koje su u stečaju, ili u restrukturiranju, i nemaju finansijskih sredstava da ga zbrinu – naveli su iz ministarstva i dodali da je zato neophodno da se u narednom periodu preduzmu mere kako bi se taj opasan otpad trajno zbrinuo, odnosno da bi se u slučaju sličnih vanrednih situacija izbegle negativne posledice po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu.

I na deponijama komunalnog otpada koje se nalaze u zonama plavljenja, došlo je do odnošenja dela otpada i ugrožavanja životne sredine.

Predstavnici sektora za kontrolu i nadzor Ministarstva utvrdili su da većina tih deponija komunalnog otpada ne zadovoljava minimalne kriterijume za dalje korišćenje zbog čega je neophodno da se uradi njihova sanacija, zatvaranje i rekultivaciju, ali pre toga je potrebna
izgradnja novih regionalnih deponija. Ukazano je da, iako tokom poplava nije došlo do zagađenja od jonizujućeg zračenja, najveći problem predstavlja uklanjanje izvora
jonizujućih zračenja iz radioaktivnih gromobrana, koje poseduju preduzeća u stečaju ili restrukturiranju, kao i stambeni objekti, koji ih nisu zamenili zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Ocenjeno je da pucanje brane jalovišta antimona, zatvorenog rudnika „Stolice” kod Krupnja, predstavlja verovatno najznačajniji udes tokom perioda padavina, a trenutno se radi ispitivanje uzoraka jalovine, zemljišta i voda koji su ugroženi tokom tog incidenta, kako bi se predložile mere sanacije i monitoringa.

Do danas inspektori za zaštitu životne sredine nisu utvrdili da je, kao posledica poplavnog talasa, u životnu sredinu dospeo PCB (piralen) koji se najčešće nalazi u transformatorima.

Najveći udes u kojem je životnu sredinu ugrozilo trafo-ulje, ali koje ne sadrži piralen, desio se u TE Kolubara u Velikim Crljenima, kada su u požaru oštećena tri transformatora sa ukupnom količinom od 43 tona ulja, od čega je oko 30 tona izgorelo. Na tom mestu nije utvrđeno zagađenje vode, a posledica udesa je 10 metara kvadratnih zauljenog zemljišta i 20 metara kvadratnih zauljene betonske površine. Ostatak ulja je sačuvan, a čišćenje
kontaminiranih površina uradiće Elektroprivreda Srbije.

Iz Ministarstva naglašavaju da je Sektor za kontrolu i nadzor pripremio plan aktivnosti radi sagledavanja stanja posle poplavnog talasa na lokacijama industrijskih operatera koji poseduju opasne materije i opasni otpad.