Sa novoizabranim američkim predsednikom, Srbi su u svojoj dokonosti dobili temu broj jedan za raspravljanje i još jednu priliku da se posvađaju i podele.
Sa jučerašnjim danom kulminirala je kolektivna histerija na svetskom nivou zbog novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa. Naravno, ta svetska pomama nije uspela da zaobiđe Srbiju, pa su se mogli čuti glasovi i videti objave na društvenim mrežama, svih i svakakvih.
A, što bi se kod nas reklo: “Mišljenje je kao d**e, pa ga svako ima”.
Naravno, i ova tema je opet podelila Srbiju. Dok se jedni od žalosti udaraju po grudima i “gorke suze liju” kao da im je umro neko blizak, a ne da je izabran novi predsednik daleke Amerike, drugi slave sa sve šajkačom na glavi i Trampovom majicom na sebi uz poklike: “Trampe Srbine!” Ludilo je išlo dotle da su neke beogradske kafane sinoć točile besplatnu rakiju svakom gostu koji šapne lozinku: “Tramp je novi predsednik!”
Postade Tramp tema broj jedan od nacionalnog značaja za Srbiju. Digla se kuka i motika.
Gledam i slušam svu tu paletu “stručnih” mišljenja i ostah zatečena saznanjem da smo mi i te kako stručna i obrazovana nacija, posebno u domenu svetske politike. Bravo za nas! Kažem ja lepo da smo mi narod koji se u sve razume i koji sve zna i da je brojka od 165.000 nepismenih u Srbiji netačna. Laže statistika!
Cela Srbija bruji o Trampu! ‘Ajde što su se digli da besede i dele mišljenje oni koji to ceo život rade i koji uvek “bistre” politiku, nego što je izgleda to postao “modni trend”, pa su se mnoge starletice, pevači, glumice, kasirke i ostale “Mice ubice” osetile dužnim da zbore o ovome, jer ako ne progovore – izneveriće trend.
Ne može čovek da uđe u GSP, a da na putu do posle ne čuje bar 5-6 mišljenja raznih stručnjaka zašto je baš super što je Tramp pobedio, “a ne ona veštica čiji nas je muž bombardovao” i kako će sad Ameri preko noći postati narod Srbima bliži nego Rusi.
Pre su u mojoj zgradi postojala trojica penzionera koja su se na nivou ulaza zgrade bavila politikom, a sad cela zgrada, pa onda i u kafiću gde pijem kafu, prodavnici… ne mogu da živim od Trampa, a čoveka ni ne poznajem! Kao videli i čuli da svi pričaju, pa će i oni… što bi rekla ona naša stara “Videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu”!
Kako objasniti narodu da je glupo i neumesno govoriti o nečemu u šta se ne razumeš?! I da ti zaista niko neće zameriti da ne pričaš o tome ili da nemaš mišljenje o istom. Ali, šta ćeš – stado je stado, sa ili bez pastira. Čujte Srbi, da se mi razumemo u sve – ne bismo bili tu gde jesmo.
Drugo što mene muči, vezano za ovu priču jeste to što se Srbi svom snagom bave američkim izborima, i pored toga što žive u Srbiji. U zemlji u kojoj ukupna stopa nezaposlenosti iznosi 19 odsto (kaže Republički zavoda za statistiku) i u kojoj i oni koji rade, rade za mizernu platu koja je ispod svakog ljudskog dostojanstva i još mole Boga za drugi posao da bi prehranili porodicu, pa se svede na onu “Rade k’o crnci, a žive k’o psi”. Gde osnovne životne namirnce koštaju toliko da ćemo se vrlo brzo vratiti na poparu i kačamak. Gde vam decu odgaja televizijski program u kojem učestvuje sav talog ovog društva, gde je većini dece san da postanu starlete i mafijaši, jer će samo tako imati za više od alspke salame i mleka!
Dragi moji sunarodnici, dolazim do zaključka da vi ustvari jako dobro živite i da vam je milijarder koji je postao novi američki predsednik, postao najveća briga u životu jer od dosade i lepog života vama ostaje da, uz obilni ručak i dobro piće, ćaskate o novonastalim američkim prilikama.
Pošto vam je dobro, ‘ajmo onda još malo o Donaldu Trampu!
