Jelena Klajnšnic je rođena sa poremećajem polnog identiteta. O svom teškom putu da dođe do svog pripadajućeg tela, o tome zašto se protivi 'Paradi ponosa' i o tome kakav je život transrodnih osoba u Srbiji, bez dlake na jeziku, ekskluzivno je ispričala za Dnevno.rs
– Od malena sam se osećala kao žena, ali sam toga postala svesna sa svojih osamnaest godina. Do tada sam bila običan dečak, oblačila sam se kao dečak, čak nisam bila ni feminizirana. Radila sam sve što rade obični dečaci. Ali onda sam odlučila da se suočim sa onim što ja zaista jesam. Rešila sam da to promenim, da se oslobodim ropstva u pogrešnom telu – počinje svoju priču lepa, visoka plavuša, koja nema problem da se predstavi punim imenom i prezimenom i fotografiše, kako bi celom svetu pokazala da „ne ujeda” i da je njena priča sasvim normalna i uobičajena pojava koja se događa ljudima širom sveta.
Najteže je kada se probudiš i vidiš da ti je jedno oko plavo a drugo zeleno
Početak dugog puta ka promenama u kojima je najteži period kad nisi ni muškarac, ni žena.
– Tog trenutka kada sam odlučila da iz muškarca pređem u ženu , počeo je taj dugačak i težak put promene. Počela sam da odlazim na konsultacije sa psihijatrom, koji je morao za početak da ustanovi da li ja to zaista želim. Onda sam počela sam da uzimam hormone i tada sam krenula da se menjam – kaže Jelena.
O tome šta je najteže u tom periodu prelaska i kroz kakve je promene prolazila, ova lepa devojka kaže:
– Najteži period je u samom početku tranzicije, kad nisi ni muško, ni žensko. U početku uzimanja tih hormona, ti se jedan dan probudiš i vidiš da ti je jedno oko plavo, a drugo zeleno. Svaki dan gledaš te promene. Prve dve godine ja sam mislila da se ništa ne menjam. Međutim, onda shvatiš da se i te kako menjaš. Recimo, ja sam kao muškarac bila visoka 1.60m, sad sam dosegla visinu od 1.80m… menjaš se, poprimaš ženski oblik. Naravno, te promene su uspešnije, ukoliko si prirodno imao više žensku, nego mušku konstituciju – iskrena je transseksualka.
Stabilnost je najvažnija, mnogo toga treba da se podnese
Ona objašnjava da je izuzetno važno biti stabilan i psihički jak, kako bi sve to podneo.
– Moraš biti psihički jak, moraš biti spreman na sve. Ne samo zbog samih promena na svom telu, već i zbog okruženja. Moraš biti spreman na to da te neki prijatelji, porodica ili rodbina neće prihvatiti. Ideš na sve, ili ništa – smatra Jelena.
Teško je proceniti koji je trenutak najidealniji za prelazak iz jednog pola u drugi, mada je najbolje dok je telo u razvoju:
– Najidealnije je da se sa promenom počne oko osamnaeste godine, dok je telo još u razvoju. Tad je najbolje, jer se lakše menjaš dok još nisi razvijen, a i uspešnija je promena. Posle dvadeset i pete godine, kad se telo potpuno razvije, mnogo je teži proces. Samim tim što ne možeš sve da operišeš. Recimo, ugradićeš grudi, ali kad okreneš leđa, vidi se razvijeni muški torzo – ističe prelepa devojka koja je rođena kao muškarac.
Ona je posebno skrenula pažnju na način života, jer, kako kaže, zbog uzimanja hormona, jako je važno voditi zdrav život.
– Hormone uzimaš do kraja života, čak i posle operacije. Ja zbog tih hormona moram da vodim zdrav život. Dakle, nema alkohola, cigareta, niti narkotika. Vrlo je važna disciplina – ističe Jelena.
Jelena je najteži period tranzicije provela u Austriji.
– Najteži period promena provela sam u Austriji. Tamo sam odrasla, tamo sam završila fakultet. Svi govore da je Evropa bolja ali nije! Isto je sve to, i tamo možeš dobiti batine i preke poglede – kaže Kljanšnicova.
Okolina i roditelji su prihvatili njenu odluku da postane žena.
– Kad sam mojima rekla da planiram promenu pola, majka je to odmah prihvatila i rekla je da je znala i osećala oduvek. Ocu je morala mnogo da objašnjava… ali, i on je na kraju prihvatio. Najveća podrška bio mi je pokojni brat, koji je prvi znao sve – iskrena je Jelena.
Podržava drugačije ljude, podržava i LGBT, ali se protivi paradi
– LGBT meni izgleda kao neka sekta, uz dužno poštovanje Bobanu Stojanoviću i Lazaru Pavloviću, koji su mi pružili podršku i koji su mi prvi čestitali kada sam osvojila titulu Mis Balkana. Ali, kakva parada? Pa, oni paradiraju i bez parade: pun ih je trg. Ima toliko zemalja koje su članice evropske unije, a nemaju gej paradu. Neke zemlje su to organizovale u svoju korist, jer su od toga napravile turističku atrakciju. Ako provociraš javnost, normalno je da ćeš „dobiti po tamburi”. Mislim da ova država nije spremna za to, narod ima previše problema. Ovde ljudi svaki dan razmišljaju o tome hoće li imati za hleb. Neka me niko pogrešno ne shvati, podržavam drugačije ljude, podržavam LGBT, ali ne smatram da nam je parada potrebna. Da su tih nekoliko stotina hiljada evra dali za lečenje bolesne dece, za transplatacije, pa narod bi ih slavio kao svece. Govorim realno. U krajnjoj liniji koja prava traže? Gde su to oni ugroženi? Imaju svoje kafiće, klubove, mogu da rade gde god hoće, za razliku od transrodnih osoba – isključiva je transseksualka.
Veliki problem je taj što Srbija nema zakona za transrodne osobe
– Ovde ne postoji zakon o transrodnim osobama. Ta papirologija je veoma komplikovana. Promena pola se vrši preko zahteva za lično ime. Mi u periodu promene pola ne možemo imati žensko ime, samo srednje, da ne kažem univerzalno ime. Dakle ni muško, ni žensko. U tom periodu moraš da živiš na račun roditelja, jer niko neće da zaposli transrodnu osobu. Ovde propagiraju da je promena pola besplatna, čak i da je to tako ovde nema hormona, niti ih Srbija uvozi, jer nisu na listi dozvoljenih lekova. Paradoks, zar ne? To je problem i za žene koje se leče od steriliteta. Dakle, ovde lekova nema, a u inostranstvu su skupi. Jedino je to problem za nas u Srbiji i eto, nijedna od transrodnih osoba se nije bunila, niti je organizovala neke proteste – priča u neverici Jelena.
Njoj je u Srbiji dobro i nema problema, jer živi običnim životom.
– Najlakše je kukati, kako je loše. Nije toliko loše. Srbija je divna, Beograd je magičan grad. Ni ja, ni meni slične prijateljice nismo imale nikakve probleme. Samo zato što smo se uklopile u sredinu i što živimo životima običnih devojaka. Dakle, izlazimo, provodimo se kao što čini svaka devojka. Kada sam ja osvojila titulu mis Balkana, svi su me lepo pozdravili i svi su mi čestitali titulu – od carinika na našoj granici, do domaćih estradnih ličnosti. Gostovala sam i u Bosni i Hrvatskoj i svi su me lepo prihvatili. Važno je da si pristojan i da se postaviš na pravi način i onda ćete ljudi prihvatiti – završava svoju priču ekskluzivno za Dnevno.rs Jelena Klajnšnic.
