Po kom su osnovu ljudi koji su iznosili svoj privatan stav na svojim nalozima na društvenim mrežama mogli da budu optuženi za širenje panike?
Danas je za troje ljudi određen pritvor do 30 dana zbog širenja panike na internetu u vreme vanredne situacije. Oni se konkretno terete za krivično delo “širenja panike i nereda” zbog objavljivanja lažnih podataka o broju nastradalih u poplavama.
– Krivično delo “širenja panike i nereda” sa sobom nosi sankciju koja se sastoji od šest meseci do pet godina zatvora – rekao je za Tanjug tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković.
On je precizirao da je pritvor određen za I.M, K.M. i T.P, protiv kojih je beogradska policija podnela krivičnu prijavu 20. maja, a dva dana kasnije sudija za prethodni postupak odredio pritvor.
Stamenković je napomenuo da se tužilaštvo nalazi u završnoj fazi istražnog postupka I da će uskotro biti doneta tužilačka odluka o daljem postupanju.
Međutim, postavlja se pitanje postoji li zakonski osnov za tako nešto?
– To pitanje je aktuelizovano zbog poplava i odgovor na njega nije jedinstven. U principu, moje mišljenje u najužem okviru je da nemaju osnova da privode građane jer je sloboda misli i izražavanja ustavna kategorija. Tu postoje ograničenja, ali širenje panike kako vlast i tužioci kvalifikuju ne bi moglo da bude ograničavajuci faktor navedene slobode, tako da po svoj prilici nema ni osnova za optuženje. Na informativni razgovor mogu da pozivaju, kako bi proverili navode, ali bi tužba za neko krivično delo bila najverovatnije neosnovana. Ipak, to sve zavisi od okolnosti i konkretnog slučaja – kaže za Dnevno.rs Nikola Pantić, advokat iz Beograda.
KRIVIČNA DELA PROTIV JAVNOG REDA I MIRA
Izazivanje panike i nereda
Član 343
(1) Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
Postavlja se pitanje u kojoj su to meri razgovori na društvenim mrežama izazvali bilo kakvu vrstu panike, kao i kako je to tačno ugrozilo rad državnih organa, naročito ako se uzme u obzir da isti državni organi tvrde da je akcija odbrane od poplava izvedena besprekorno. Dakle, njihov rad nije bio ugrožen.
Takođe se postavlja pitanje šta je sve sredstvo javnog informisanja. Letimičnim pogledom na Zakon o javnom informisanju stiče se utisak da je ceo internet u stvari javno glasilo, što je daleko od istine.
– Na informativni razgovor mogu da pozivaju ako tužilac smatra da postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo izazizavanja panike ili nereda, ali bi tužilastvo moralo da i dokaže da je iznošenjem određene tvrdnje neko lice putem sredstava javnog oglašavanja stvarno izazvalo paniku kod stanovništva, teže narušilo javni red i mir ili da je značajnije ometalo sprovođenje odluka i mera državnih organa. Navedene odluke i mere imaju obavezujući karakter u vanrednoj situaciji, pa je malo teže zamisliti i dokazati situaciju da je iznošenje ličnih stavova i tvrdnji u pogledu sumnji o tačnom broju žrtava poplava ili o drugim merama koje su po njihovom mišljenju mogle biti, a nisu blagovremeno preduzete, preko Tvitera i Fejsbuka dovelo do panike kod stanovništva ili je ometalo sprovođenje odluka državnih organa, po kojima građani u vanrednoj situaciji imaju dužnost postupanja – rekao nam je Pantić.
Na pitanje može li se lični blog ili nalog na društvenoj mreži smatrati javnim glasilom, iako je članom 26. Zakona predviđeno da je svako javno glasilo u obavezi da objavljuje impresum u svakom svom izdanju. Pod impresumom se podrazumeva skup osnovnih podataka o javnom glasilu kao što su: naziv javnog glasila, firma i sedište osnivača, lična imena odgovornog urednika i odgovornih urednika za pojedina izdanja, rubrike odnosno programske celine. Član 30. propisuje da javno glasilo mora imati odgovornog urednika. Logično je da se onda nalozi na društvenim mrežama ne mogu smatrati javnim glasilom, ali Pantić to demantuje:
– Nisu javna glasila, ali zakonska odredba alternativno normira i slična sredstva, tako da u konkretnom slučaju delo može da se učini putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu – zaključio je Pantić.
