Najviše ocene na fakultetu niti su danas, niti su ikada bile garant da će neko biti i kvalitetan lekar, jer mnogi naši eminentni profesori ističu da se medicina najbolje uči pored kreveta pacijenta, to jest u praksi.
Kada je niškom Kliničkom centru godišnjim kadrovskim planom odobreno da zaposli devet mladih lekara, direktor centra, profesor dr Zoran Radovanović pribegao je originalnom rešenju: uz raspisani konkurs, uveo je i pismeni test provere znanja koji je sadržao 750 pitanja.
– To sam uradio da bih izbegao brojne zamke: prvo, da niko ne može da me prozove da sam nekoga primio za novac, jer kod nas je uobičajeno da vam takvu etiketu prilepe kada odlučujete o prijemu novih kadrova. Zatim, da izbegnem nalet veza i protekcija, jer je bilo mnogo zahteva profesora sa fakulteta da primim njihovu decu. I na kraju, da proverim stvarno znanje – kaže za „Politiku” dr Radovanović, inače profesor na predmetu Radiologija na Medicinskom fakultetu (MF) u Nišu.
Posle ovog konkursa najviše se pričalo o testu koji nisu prošli mnogi od kandidata sa svim desetkama u indeksu. Još zanimljivije je da su pitanja na testu i bila – javna!
– Istog dana kada sam objavio konkurs, na sajtu KC sam javno istakao test sa svim pitanjima koja će se naći na proveri znanja i ostavio svima mesec dana da se pripreme. Kako nam je odobren prijem mladih lekara za hirurške grane, test je bio sastavljen od 750 pitanja samo iz te oblasti, ali apsolutna sva su bila iz baze podataka MF iz Niša. To su pitanja koja deca polažu na ispitu dve godine pre nego što dođu do diplome. Računao sam da niko ne može da nauči skoro 750 pitanja napamet. Pitanja su se izvlačila na dan ispita, a prijavilo se 250 kandidata – objašnjava naš sagovornik, dodajući da je kao uslove namerno stavio samo prosečnu ocenu na fakultetu i rezultate sa testa, a ne i znanje engleskog, jer kaže, svako može da donese „falš diplomu”, koju mogu da kupe za 50 evra gde hoće.
Čak je i grupa od 20 kandidata, koju su sami među sobom izabrali, pratila kako petočlani tim profesora pregleda testove. I usledilo je iznenađenje: čak petoro sa prosečnom ocenom 10 na studijama je ispalo, jer su kandidati sa lošijom prosečnom ocenom bolje uradili test provere znanja.
– Ovo je ispalo dobro, jer se pokazalo da se može proveriti ko koliko stvarno zna. I naravno da je lako dokazati da nismo primali samo profesorsku decu – dodaje naš sagovornik.
Ovo je jedan od mogućih načina provere pravog znanja sticanog na studijama, jer se poslednjih godina na svim medicinskim fakultetima pojavljuje veliki broj studenata sa svim desetkama. Međutim, najviše ocene na fakultetu niti su danas, niti su ikada bile garant da će neko biti i kvalitetan lekar, jer mnogi naši eminentni profesori ističu da se medicina najbolje uči pored kreveta pacijenta, to jest u praksi.
– Mnogi danas završavaju sa prosečnom ocenom 10, a na beogradskom univerzitetu ima i dosta nepotizma. Međutim, ocena na ispitu ne mora uvek da bude relevantna za znanje određenog predmeta. Dobar lekar mora da ima teorijsku podlogu, da organizam posmatra kao celinu, da razmišlja logično, odnosno da ima sposobnost povezivanja. To se ne uči, nego se dobija kroz praksu. Zato je veoma važno kod koga se na studijama rade praktične vežbe, jer ima nastavnika koji nisu zainteresovani ni za studente, ni za rad – ukazuje profesorka dr Olga Popović-Mladenović, koja predaje Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.
Ona dodaje da je važno da lekari poštuju pregled i anamnezu, uzimanje podataka za istoriju bolesti, što se sve postiže kroz praksu.
Bivši dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu u dva mandata i profesor endokrinologije dr Predrag Đorđević kaže da ima studenata čija je prosečna ocena ispod sedam, a ipak su dobri lekari. Trenutno pomaže usavršavanje doktora koji ima prosek 8,14 i koji ne može da se zaposli pet godina.
– Najveći broj onih koji imaju visoke ocene na studijama postaju kvalitetni lekari, ali ne svi. Manji broj onih koji imaju niže srednje ocene uđe u najkvalitetnije lekare. Za poplavu visokih ocena mislim da je krivo studiranje po bolonji, jer je ona snizila kvalitet nastave i znanje. Takvo ujednačavanje znanja uvedeno je zbog ekonomskih razloga i razmene stručnjaka, ali to je oštetilo širinu znanja posle završenih naših studija medicine, ranije priznato svuda u svetu – stav je dr Đorđevića, koji rukovodi Specijalističkom ordinacijom iz interne medicine „Dedinje”.
Kaže da je pre 15 godina, kada je on bio dekan MF, broj studenata sa prosečnom ocenom 10, sigurno bilo upola manje.
– Korupcije je bilo i ranije, ali ne u ovako velikom broju kao danas. Sada je ovaj problem uvećan činjenicom da nema radnih mesta za sve, niti znamo koliko nam je kadrova u zdravstvu zaista potrebno. Oni koji su nezasluženo došli do visokih ocena ne znaju koliko truda i muke je potrebno da budu dobri lekari, pa čak i kad dođu d visokih mesta na klinikama, ne ispunjavaju očekivanja koja su u njih uložena, jer nisu naučili šta se u medicini radi – objašnjava naš sagovornik.
