Pištolj u Novom Sadu moguće je nabaviti za samo 100 evra, a na crnom tržištu prosečan pištolj se može nabaviti za 200-250 evra.
Pištolji su jeftiniji ako je pištolj „vruć”, tj. nekome se žuri da ga proda.
– Kada mu je frka za novom dozom, narkoman će pištolj, koji je prethodno ukrao, prodati za manje od 100 evra, što je jeftinije od para boljih patika – kaže sagovornik 24 sata. Svake godine u Novom Sadu zapleni se do sto komada ilegalnog vatrenog oružja. Pištolji su uglavnom kupljeni ispod ruke.
– Skoro svaki komad oružja koji se korisiti u uličnom kriminalu je u ilegalnom posedu. Najčešće su u pitanju domaći pištolji marke „zastava”, a ređe se nailazi na „berete” i drugo – kaže novosadski balističar Dejan Belić, napominjući da „gde god ima droge, ima i oružja”. Pištolji često kruže među novosadskim kriminalcima, pa se neretko događa da se u više krivičnih dela pojavi isti komad oružja. Njihovo poreklo i pravog vlasnika je skoro nemoguće otkriti jer, pored toga što su brojevi na cevi izbrušeni, kriminalci retko kada priznaju gde su nabavili oružje. Drugi način na koji oružje stiže na ulicu jeste falsifikovanje nabavne dozvole za oružje.
– Ovo se radi kada se kupuju kvalitetniji i skuplji komadi. Kupac kod legalnog prodavca oružja dođe s dobro urađenim falsifikatom nabavne dozvole dobijene, recimo, u Raškoj. Trgovac mu uredno proda oružje, ne sumnjajući da je u pitanju falš, a kupac ode s navodno legalno kupljenim pištoljem – kaže sagovornik.
U jednoj legalnoj prodavnici oružja policija je prilikom provere ustanovila da nedostaje čak 70 pištolja marke „glok”. Ispostavilo se da je vlasnik za svih 70 komada imao navodno uredne nabavne dozvole, za koje se ispostavilo da su odlično urađeni falsifikati. Kupci, naravno, nikada nisu prijavili policiji da su postali vlasnici vatrenog oružja.
