Zajednički trenuci ispunjeni srećom i prošarani bezbrižnim pogledima njihovih toplih očiju nažalost ne znače da život kućnog ljubimca traje duže od ljudskog. A kada dožive duboku i srećnu starost, brigu koja se do tada odnosila na ishranu, zdravlje i miran san vlasnicima smenjuju razmišljanja o tome - šta učiniti kada se dogodi tužni trenutak večnog rastanka.
Najveći broj vlasnika kućnih ljubimaca sa velikom ljubavlju i brigom se stara o svojim macama, kucama i ostailim životinjama sa kojima godinama dele i dobro i zlo. Jer, ljubimci ljudski život čine, ako ne podnošljivijim, onda sigurno lepšim.
Ipak, niko ne živi večno, a kada trenutak konačnog rastanka dođe, većina vlasnika se, pored tuge i patnje, suočava i sa jednim, mnogo “opipljivijim” problemom – šta raditi sa telom uginulog ljubimca?
Trajno rešenje problema
Beograd još uvek nema legalno groblje kućnih ljubimaca. Već godinama unazad se pompezno najavljuje uređenje neke od javnih gradskih površina za ovu namenu, ali se sa realizacijom ovog plana kasnilo zbog zamršenih imovinsko-pravnih odnosa oko predviđene lokacije na Novom Beogradu.
Za ukopavanje životinja je predviđeno oko 2 hektara zemlje, gde će se naći 5 000 slobodnih parcela. Poslednja najava stigla je sredinom septembra od samog gradonačelnika Beograda.
– Taj projekat će biti završen u nekoliko narednih sedmica, pa će u budžetu za 2018. godinu biti obezbeđena sredstva za izgradnju groblja za kućne ljubimce – obećao je Siniša Mali.
Realizacija pomenutog projekta, sigurno bi olakšala život Beograđana koji su vlasnici kućnih ljubimaca. Jer trenutno, kada dođe do uginuća, ucveljeni vlasnici se već decenijama suočavaju sa nekoliko nepopularnih izbora – ako je odabrani postupak zakonski prihvatljiv, teško da se može reći da je human. I obrnuto.
Cenovnik usluga “Veterine Beograd”
Preuzimanje leševa pasa i mačaka na adresi vlasnika “Veterina Beograd” naplaćuje 3.500 dinara, s tim što je ovaj postupak u terminu od 22 do 06 časova 5.250 dinara. Ukoliko vlasnik samostalno donese posmrtne ostatke ljubimca, usluga preuzimanja se naplaćuje 3.100 dinara, odnosno 2.100 dinara ako se primopredaja izvrši u Ovči gde je i jedan od centara.
Zakon kaže sledeće – vlasnik uginule životinje dužan je da pozove JKP “Veterina Beograd” čiji su zaposleni obevezni da se pobrinu za posmrtne ostatke ljubimca.
Međutim, takav ishod znači i definitivni oproštaj vlasnika od zemnih ostataka voljene životinje, jer “Veterina” telo odnosi i uništava.
Stoga se veliki broj vlasnika odlučuje da zaobiđe zakonski postupak, pa po svaku cenu želi da svom mezimcu obezbedi večno konačište i spomenik dostojan preminulom članu porodice.
Samoinicijativno sahranjivanje uginulih ljubimaca može ugroziti javno zdravlje ljudi i životinja, jer se širenjem otpada putem podzemnih voda mogu izazvati zaraze. Zakopavanje leševa na taj način u suprotnosti je sa higijenskim, veterinarskim i sanitarnim pravilima – kažu za Dnevno.rs iz JKP “Veterina Beograd”.
Oni koji odluče da sahrane kućnog ljubimca uprkos sanitarnim rizicima i zakonskim preprekama, najčešće se odlučuju za deo dvorišta. Ako žive u kući ili imalu makar malo zemlje van prestonice.
Za vlasnike koji žive u stanovima, pokop najčešće predstavlja niz neprijatnih aktivnosti koje nisu u skladu sa zakonom. Najpre se traga za “prigodnim” mestom, najčešće nekom javnom površinom – obližnjim parkom, šumom ili livadom. Tako na području Miljakovca već necenijama postoji ilegalno groblje kućnih ljubimaca. Mi smo ga posetili, a više o prizoru koji smo tamo zatekli možete saznati KLIKOM OVDE!
– Groblje kućnih ljubimaca je projekat koji već duže vreme želimo da realizujemo, jer to spada u tekovine modernih društava, a Beogradu kao metropoli je to svakako potrebno. Na primeru Miljakovca vidimo kolika je želja vlasnika da imaju mesto gde će moći da sahrane svog uginulog ljubimca i gde će moći da se sa njim oproste na civilizacijski prihvatljiv način – navode iz “Veterine Beograd” .
Šta kaže zakon?
Zakon o veterinarstvu Republike Srbije kaže da su vlasnici životinja dužni da prijave uginuće ovlašćenoj veterinarskoj službi. Ukoliko se vlasnici odluče za ilegalno pokopavanje preti im kazna od 5.000 do 50.000 dinara. Takođe, ova odredba se odnosi na sve koji bacaju leševe u reke ili druge vodene tokove, ostavljaju ih na putevima, otvorenom prostoru, u šupama…
Ukopavanje uginule životinje se najčešće odvija noću, zbog straha vlasnika da će ih neko videti i prijaviti. I kada obave posao tu nije kraj problemima! Treba se pobrinuti za obezbeđenje odabranog mesta, kako bi kosti ostali van domašaja neke druge životinje ili nepredviđene prirodne sile.
Tajni poslednji oproštaj od prijatelja
Bilo je i slučajeva da su vlasnici isuviše skrhani bolom zbog smrti ljubimca, pa su bili prinuđeni da u pomoć pozovu druge.
– Već godinama radim na uređenju jednog dvorišta na Zvezdari, kod uglednog gospodina koji je punih 12 godina čuvao psa. Često smo morali da radimo određene korekcije u dvorištu, kako bi se živahan pas bezbedno igrao. Taj čovek je brinuo o svakom detalju. Jednog dana, zvoni telefon, zove me on sav usplahiren i van sebe. Nije mogao ni da govori, morala je njegova žena da nam kaže da je pas uginuo. Na moje pitanje, šta mi tu možemo, rekla nam je da hitno dođemo – priča za Dnevno.rs Dragan M. pravnik koji poslednjih 20 godina radi kao baštovan u Beogradu.
Kada je sa svojim kolegom stigao na lokaciju, svoju dugogodišnju mušteriju zatekao je kako se guši u suzama.
Rekao mi je da on ne želi da zove nadležnu službu, već da mu samo mi možemo pomoći. Šta smo drugo mogli?! Stavili smo telo psa u plastični džak, a potom u drvenu škrilju koju je za tu priliku pripremila njegova supruga. Dok sam ja to radio, kolega je pripremao raku u dnu dvorišta. Položili smo drveni kovčeg, dobro zakopali i ogradili žicom. Posle su taj deo dvorišta dodatno sredili, betonirali… On nam je tu uslugu platio u visini tri dnevnice. I ne kajem se zbog toga što sam uradio! Šta drugo možete kad vidite da čovek pati za kučetom kao da mu je rod najrođeniji – priseća se Dragan.
A kako je u svetu?
Najstarije groblje kućnih ljubimaca podignuto je u Parizu 1899. godine i i danas je na raspolaganju vlasnicima uginulih životinja. U pojedinim američkim saveznim državama, moguće je rezervisati mesto za kućnog ljubimca na groblju gde se sahranjuju ljudi.
U bivšoj Jugoslaviji je takođe postojalo groblje za kućne ljubimce. Desetine hiljada vlasnika je dolazilo u Rijeku kako bi tamo pronašlo večno konačište za svog uginulog ljubimca. Iako je ono i danas veoma uređeno, Hrvatska je zabranila pokopavanje posmrtnih ostataka životinja.
