Oko 200 Novosađana koji u poslednjih godinu dana nisu imali novca da plate kaznu izabrali su da odu u zatvor, a ne da dug otplate radom u javnom interesu.

 

Iz Prekršajnog suda kažu da su poslali nekoliko desetina predloga za rad u javnom interesu, ali niko nije pristao.

Milan Marković izabrao je da u zatvoru na Klisi odradi kaznu od 6.000 dinara za saobraćajni prekršaj.

– Otišao sam u zatvor prvi put u životu. Iskreno, nisam ni razmatrao opciju da radim u javnom interesu. Danas bih postupio drugačije. Posle jednog dana shvatio sam da boravak u zatvoru nije odmor, kako sam ja to zamišljao. Posudio sam pare da platim kaznu da bih što pre izašao napolje – kaže on.

To potvrđuje i predsednik Prekršajnog suda, Kamenko V. Kozarski, i kaže da se ljudi pokaju kad vide kako je u zatvoru i žele što pre napolje, ali pre toga neće ni da čuju da dug vrate radom. On smatra da je to jer ljudi misle da je javni rad uvredljiv.

– To je više pitanje svesti i komoditeta građana nego materijalnog položaja. Ljudi misle da je javni rad uvredljiv, da će ih videti poznanici. Mi kao sud ne možemo da odredimo gde će okrivljeni raditi, već to čini poverenik u Agenciji za izvršenje sankcija – kaže on.

S druge strane, za državu je veći trošak da građani idu u zatvor, jer tu ustanovu dnevno koštaju više od 1.000 dinara.

Sociolog Nemanja Delić kaže da je ovo posledica srozanih sistema vrednosti.

– Iako je svuda u svetu normalno da ljudi neke kazne odrade radom, kod nas je to velika sramota. Slučajno da nas komšija ne vidi kako čistimo smeće na ulici. Sve se okrenulo, umesto da nas je sramota kad ukrademo, te da za lopova ne govorimo da je “snalažljiv”, nas je sramota da pošteno radimo. Država bi trebalo da organizuje kampanju popularizacije rada u javnom interesu – kazao je Delić.