Kada je šefica pregovaračkog tima za EU Tanja Miščević nedavno izjavila da je zakon pripremljen i usklađen sa EU i da treba da se nađe u proceduri, ostavila je nadležne gotovo bez teksta.
Srbija će uskoro, smatraju stručnjaci, moći da se „pozdravi” sa zdravim namirnicama! Naime, iako nam poljoprivreda na „klimavim” nogama, sa mnogim nerešenim problemima, čini se da ćemo sve to preskočiti i požuriti da usvojimo novi, izmenjeni, Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO). Kada je šefica pregovaračkog tima za EU Tanja Miščević nedavno izjavila da je zakon pripremljen i usklađen sa EU i da treba da se nađe u proceduri, ostavila je nadležne gotovo bez teksta. Stručna javnost nije bila toliko začuđena, jer odavno upozoravaju da su se lobisti GMO „uvukli” u gotovo svaku instituciju od značaja.
Kako je Miščevićeva rekla, Srbija planira u narednih godinu dana da ispuni sve uslove za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, uključujući usvajanje Zakona o GMO. Ona je tom prilikom rekla da ne znamo šta jedemo, jer nemamo dobrih mehanizama kontrole, a usklađivanjem zakona sa EU bićemo mnogo bolje zaštićeni.
Profesor Miodrag Dimitrijević, sa katedre za genetiku i oplemenjivanje biljaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da ta usklađivanja sa zakonodavstvom EU nisu baš sasvim jasna, jer niko nije rekao šta se podrazumeva pod tim.
– Evropska unija, kada je reč o GMO, ima vrlo složene pravne propise i direktive, koje su se godinama „slagale” u njihovim fiokama – priča prof. dr Dimitrijević. – Kao takva, EU komisija daje preporuke, koje nisu obavezujuće za zemlje članice. Oni su 2001. godine doneli direktivu koja državama daje pravo da ukoliko smatraju da određena vrsta GMO može biti rizik za eko-sredinu ili po zdravlje ljudi, blokiraju njen uzgoj, maksimalno do deset godina. Tada ide ponovo u razmatranje i može da se produži ili prekine.
Profesor Dimitrijević objašnjava da EU nije homogen sistem, pa tako imamo Španiju, u kojoj se gaji GM kukuruz, pa Mađarsku, koja je ustavom eksplicitno zabranila gajenje GMO uopšte.
– Mađarima to ne smeta da budu članovi EU ili STO – ističe profesor Dimitrijević. – Svetska trgovinska organizacija se zalaže za slobodan promet robe, i oni to nama predbacuju. Problem je što ista ta STO, kada je Srbija imala pritiske da ne zauzima tržište EU u Rusiji, nije reagovala o slobodnom prometu robe.
Uzgoj i prodaja GMO u EU su dozvoljeni, ali posle stroge kontrole i uz jasno obeležavanje. Svaka zemlja može da se pozove na bezbednosnu klauzulu i da zabrani uzgoj nekih GM kultura.
I dok je Miščevićeva konkretno rekla da je Zakon o GMO pripremljen, u Ministarstvu poljoprivrede, tvrde, međutim, drugačije.
– Pitanje o GMO nije trenutno prioritet – kažu u Ministarstvu poljoprivrede. – Kada bude, i ako bude, izmena Zakona o GMO došla na dnevni red, javnost, uključujući i stručnu, biće upoznata i aktivno uključena u izradu zakona.
Profesor Miladin Ševarlić, savetnik Ekonomskog instituta, kaže da mi sve radimo na svoju štetu, pa tako i pre nego što postoje ikakve šanse da uđemo u EU, jurimo da izmenimo Zakon o GMO.
– Čisto sumnjam da će zvati i organizovati javnu raspravu – kategoričan je prof. Ševarlić. – To će biti zakon koji će se raditi mimo očiju javnosti. Imajuću u vidu dosadašnji odnos prema tom pitanju, ne verujem da će se nešto promeniti.
Nezvanično saznajemo da do kraja ove godine neće biti ništa od tog zakona, ali već 2015. godine „smeši” mu se da zaživi. Bez obzira na to, što je zvaničan stav Vlade Srbije da do 2018. godine ispuni sve uslove koje zahteva EU, ne bismo li jednog dana postali punopravna članica.
OZNAKA “BEZ GMO” SA DVOSTRUKIM ARŠINIMA
U Srbiji je zabranjeno obeležavanje proizvoda da su „bez GMO”, jer naš važeći zakon zabranjuje promet, gajenje i prodaju proizvoda genetski modifikovanih. To, međutim, očigledno ne važi za pojedinu stranu robu, koja na sebi ima nalepnice da su „bez GMO”, a među njima su hrana za bebe, „mocarela” sir, žitarice…
– To je još jedan primer kako naša država neravnopravno i na štetu domaćih proizvođača zabranjuje našima stavljanje oznake „bez GMO” – kaže Ševarlić.
Tako su inspektori Ministarstva poljoprivrede naredili našem velikom konditorskom proizvođaču da ukloni „ne sadrži GMO” sa ambalaže keksa. Razlog, kako su nam rekli u resornom ministarstvu, na deklaraciji su istaknuta svojstva hrane koje poseduju i druge namirnice iste vrste, pišu Novosti.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da proizvodi koji se uvoze iz EU, na original pakovanju mogu da imaju oznaku da su bez GMO, jer se na tržištu zemalja porekla proizvoda mogu naći i proizvodi koji sadrže GMO. U Srbiji je zabranjena upotreba GMO u hrani i inspekcije redovno proveravaju pošiljke hrane koje bi mogle da sadrže GMO.
GRAĐANI REKLI – NE
U Srbiji je 111 opština i gradova donelo deklaracije protiv GMO. Kako kaže profesor Ševarlić, ove opštine čine 85 odsto ukupnog stanovništva naše zemlje.
