Da je volontiranje vrednost, a ne rad bez novca, stav je koji važi u većini zemalja Evropske unije. Da takvo mišljenje zavlada i u Nišu trude se mladi nakon što se vrate iz volonterskih kampova u Evropi.
Kako objašnjava koordinator volonterskog programa Organizacije “Proaktiv” Ivan Topalović, volonteri su oni koji sami biraju da ulože svoje vreme, kreativnost, energiju i znanje da bi pomogli zajednici.
Ovo mladi Evropljani znaju već od malih nogu, dok se naši volonteri sa tim susreću najčešće posle dvadesete, prenose Južne vesti.
U Niš nam dolaze volonteri iz inostranstva i sasvim je normalno da, na primer, volonter iz Francuske ima tek 20 godina, a iskustvo u volontiranju već 10 godina. Kod nas su to godine kada se mnogi prvi put susreću sa volontiranjem – kaže Topalović.
Smatra da se to, s jedne strane dešava zbog nedovoljne informisanosti mladih, a sa druge strane zato što ih roditelji previše štite.
Mladi se plaše, a roditelji ih prezaštićuju. Važno je naglasiti da to ne znači raditi za nekoga za džabe, to je rad u korist lokalne zajednice, pomoć zajednici da ide napred – dodaje Topalović.
Kako je država rešila da podstakne turizam u Srbiji: Ko dovede turistu dobije i do 15 evra?
Ovaj momak za sebe kaže da je volonter i da će to biti do kraja života i stalo mu je do toga da se ovaj poziv, koji je u nekim državama prepoznat i kao zanimanje, shvati na pravilan način.
Ako radite za nekoga ko vas ne plaća, to nije volontiranje, već stažiranje. Tada imate ličnu korist, učite posao, dok volontiranjem radite u korist zajednice – objašnjava Topalović.
Kako do volonterskih kampova?
Evropski volonterski servis, koji je deo Erasmus + programa za mlade Evropske unije, nudi mesto u međunarodnim volonterskim kampovima gde oni koji imaju između 15 i 30 godina provode godinu dana. Najčešće je plaćeno sve, a nekad treba finansirati samo put.
Na taj način je u Norvešku iz Niša otišao Milan Stojiljković koji već 5 meseci živi u selu između planina i fjordova od 1.000 stanovnika.
Ovo mi je super prilika da probam sve što do sada u životu nisam imao prilike. Tako, za pet meseci koliko sam ovde, doživeo sam mnoge neverovatne stvari: pecao sam bakalare, lovio krabe, video polarnu svetlost, krdo jelena kako trči ispred mene, sankao se na norveški način – priča Milan.
Oni koji žele da slede njegov primer mogu da se obrate “Proaktivu” ili organizaciji “KOM 018” koje su akreditovane da na ovaj način šalju mlade u kampove. Oni koji jednom odu, vraćaju se iskusniji i nakon što vide koliko je svet veliki i šta rad sa drugim kulutrama sve donosi – požele u drugi kamp.
Volonterski rad važan i za upis na studije
Ukoliko mlade interesuju master i doktorske studije u inostranstvu, bitno je da znaju da se za izbor kandidata boduje se i volonterski rad.
To praktično znači da, ako se bira između dva kandidata, veću šansu da bude primljen ima onaj ko je doprovoljno doprineo zajednici od onog ko, na primer, ima viši prosek. Računa se da je tim radom stekao kompetencije koje ne može da da stekne formalnim obrazovanjem – kaže Topalović.
KAKO IZGLEDA STUDIRANJE U SVETU: Šta bi niški studenti ‘prepisali’ od evropskih univerziteta
“Treba izmeniti zakon”
Prema mišljenju Topalovića, volontiranje u Srbiji je kao praksa nadmašilo našu legislativu, a Zakon o volontiranju koji je donet 2012. godine je loš i treba ga menjati.
Njegovi nedostaci su u tome što je restriktivan, a treba da bude podsticajan. Naš zakon precizira ko ne sme biti volonter, na primer onaj ko je na lečenju bolesti zavisnosti ili radno nesposobne osobe, a to je pravo svih nas – ističe Topalović.
Dobrom smatra ideju da grad napravi bazu organizacija koje se bave volontiranjem i volonterskih programa, kakve postoje u Hrvatskoj, a neke države imaju i “pasoš kompetencije”.
Svaka organizacija, kada mladi volonter dođe, upiše od kada do kada je volontirao, šta je stekao od kompetencija, a to bi trebalo da se ceni kao neformalno obrazovanje i računa kada odete na razgovor za posao ili upišete u CV – kaže Topalović.
Smatra da deci o volontiranju treba da se govori već u vrtiću, a zatim obavezno i u školi kako bi mladi već sa 20 godina mogli da razumeju položaj zajednice.
