Dok se građevinska firma koju je angažovala Naftna industrija Srbije sprema da sruši benzinsku stanicu 'Velika pečurka', u Novom Sadu je sve više ljudi koji se otvoreno protive ovom potezu.
Iznenadno zatvaranje “Velike pečurke”, koja se već četiri decenije nalazi u ulici Maksima Gorkog, tokom proteklog vikenda, kao i pojava građevinskih radnika iznenadila je većinu Novosađana.
Iako su neki pomislili da se radi o samo doterivanju i rekonstrukciji benzinske stanice, potvrda glasina da se ceo objekt zapravo ruši od strane NIS-a, izazvala je oštre reakcije i protivljenje Novosađana, kao ni za jedan drugi objekt koji je srušen poslednjih nekoliko godina.
Naime, ova najpoznatija benzinska stanica u Novom Sadu nije samo pumpa, nego je za stanovnike Novog Sada uvek bila “Velika pečurka” (pošto na Limanu postoji i “Mala pečurka” sličnog oblika) ili samo “pečurka”, odnosno jedan simbola grada, repera po kojima se ljudi orjentišu već godinama.
Sam objekat je i značajno arhitektonsko i građevinsko delo, koje je svojim dizajnom i funkcionalnošću bilo revolucionarno rešenje kad je napravljeno u tadašnjoj Jugoslaviji, a za nju su stručnjaci čuli i van granica zemlje.
Sagrađena je 1976. godine, a projektovao ju je arhitekta Mirko Stojnić za tadašnji Jugopetrol, odnosno NAP.
Prisećajući se, rekao je da je ”Velika pečurka” za njega bila izazov i jedini projekat te vrste, jer ga je profesija ubrzo odvela u područje enterijera i ilustracije knjiga.
– Uz pomoć inženjera Milana Manojlovića, po mojim nacrtima je urađena “Velika pečurka”, koja ima prečnik nadstrešnice 25 metara, a čitava nadstrešnica je na samo jednom stubu, što su mnoge kolege komentarisale da je nemoguće iz planova i crteža pretočiti u praksu. Od Jugopetrola sam 1971. godine dobio Plaketu za uspešnu razradu sistema vizuelnih komunikacija i total-dizajna ove firme, a dobio sam za to delo i prestižnu nagradu Riči u Milanu – rekao je svojevremeno Stojnić, koji je sada u osamdesetim godinama života.
Sada kada se saznalo da se ruši njegovo delo, Mirko Stojinić je izjavio da nije iznenađen činjenicom da ruše ”Veliku pečurku” jer je to, kao je naveo, stari srpski običaj, kao i da nikoga ne osuđuje, ali da mu je žao.
– Ne mogu da kritikujem one koji ruše, jer nemaju oni isti osećaj prema gradu, kao ja ili neko drugi. To su sve novi ljudi. Nije ovo ni prva, a nije ni poslednja građevina koja se ruši – naveo je Stojnić.
Mnoge novosadske arhitekte su reagovale zbog odluke da se sruši ”Velika pečurka” i proteklih dana su uglavnom ponovili, da je objekat jedinstven i da je trebalo da ostane očuvan, podsećajući da se već godinama u Novom Sadu ruše mnoga vredna zdanja.
Između ostalih, arhitekta Stevan Rodić je izjavio da mu je žao što se ruši ”Velika pečurka” jer je to jedinstvena konstrukcija, koja se ne može videti nigde drugde.
Prema njegovim rečima, rušenjem “pečurke” Novi Sad će izgubiti jedan od simbola, podsećajući da u svetu postoji praksa da se čuvaju ne samo kulturno-istorijski, nego i privredno-industrijski objekti.
Rušenju ”Velike pečurke” su se usprotivili i novosadski istoričari i hroničari, pa tako publicista Vladimir Vrgović kaže kako je u svoje vreme Pečurka bila izabrana za najbolju benzinsku pumpu u Vojvodini, jer je imala moderni sistem brisanja stakala i punjenja guma, što je tada bila novina.
– Radi se o simbolu grada, objektu koji je za pamćenje, kakvog niko nema. Što je najvažnije, ta pumpa ima jedinstvenu natkrivku jer nigde nema u svetu da na jednom stubu stoji nadstrešnica od 25 metara u prečniku. U svakom slučaju za mene ostaje enigma kako je moguće da je sve rađeno u tišini, jer Novosađani do juče nisu ni znali da se ”pečurka” ruši – rekao je Vrgović.
Oglasila se i grupa od dvadesetak nevladinih organizacija okupljenja oko neformalne mreže “ReAkcija – građani i civilno društvo za razvoj Novog Sada”.
Oni su prvenstveno doveli u pitanje legalnost cleog posla, pa su javno uputili pitanja gradskoj vlasti i kompaniji NIS Gasprom, po kom pravnom osnovu je omogućeno rušenje “Velike pečurke”, gde je i kojim putem najavljen tačan datum i vreme rušenja objekta, kao i da li je ispoštovano preče pravo autora na preradu primerka dela arhitekture, u ovom slučaju u skladu sa važećim Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Sem reakcija u medijima stručnjaka, NVO-a, građani su i preko društvenih mreža reagovali, na primer ostavljajući postove na FB stranici NIS-a i njihovom Tviter nalogu.
Ovakava reakcija nije dugo, ili što neki kažu nikad do sada viđena u Novom Sadu kada se nešto rušilo, iako je protesta ili peticija.
Profesor sociologije sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Ljubinko Pušić kaže kako “u reakcijama građana ima svega, ali je sve pomešano”.
– Tu ima i elementarnog nezadovoljstva upravljanja gradom, i besa zbog toga što građane niko ništa ne pita, sve do malog lokalnog kič patriotizma za koji ljudi veruju da je deo njihovog urbanog identiteta i možda nekog simboličkog sentimenta. Nekako, građani znaju da je većina novog što se napravilo u gradu u poslednjih dve decenije, u svakom smilu gore od onog što se kasnije izgradilo. A tu je i verovanje da se iza svakog gradorušiteljskog infarkta, neko, ko je blizu vlasti, okoristi – zaključuje profesor Pušić.
Za sada negativne reakcije javnosti nisu zaustavile planove NIS-a, a kako se čini samo kiša je sprečila da do sada dođe do rušenja ”Velike pečurke” i izvesno je da će to uslediti do vikenda jer su građevinske mašine za rušenje još od srede parkirane kod pumpe.
