Zavod za unapređivanje obrazovanja predložio plan rasterećenja učenika osnovnih škola. Učenici bi, ako se ideja sprovede, već od septembra mogli da imaju manje časova nedeljno.

 

Osnovci bi od naredne školske godine trebalo da imaju manje časova u rasporedu, a u tom rasterećenju mogli bi da ostanu bez dela nastave stranih jezika. Postoje dva predloga promene nastave jezika, od kojih jedna kaže da bi bio zadržan broj časova, ali drugi strani jezik više ne bi bio obavezan. Druga ideja je da drugi strani jezik bude obavezan u petom i šestom, a u sedmom i osmom da bude izborni. Đaci petog, sedmog i osmog razreda učili bi ga po dva časa. U šestom razredu bi oba strana jezika imala po 1,5 časova nedeljno i po 15 časova blok nastave godišnje.

 
Ovo su dva predloga Plana rasterećenja učenika u osnovnim školama, koja je na zahtev

 MAKSIMALAN FOND NASTAVE

Treća varijanta usklađivanja zakona i broja časova u đačkom rasporedu, jeste menjanje zakona tako što bi se povećao maksimalan nedeljni fond nastave. Protiv ovoga je ministar prosvete, ali kako predlog usvaja Nacionalni prosvetni savet (NPS), čiji predsednik je upravo ovakvu ideju izneo na poslednjoj sednici, možda ovo postane i stav celog NPS. Inače, zakon kaže da osnovci u sedmom i osmom razredu smeju da imaju 25 obaveznih i tri časa izbornih predmeta nedeljno.

ministra prosvete dr Srđana Verbića pripremio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Direktor Zavoda dr Zoran Avramović potvrdio je “Novostima” da su obe varijante poslate u Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

– Zavod je uradio svoj deo posla, a o konačnom rešenju odlučiće Nacionalni prosvetni savet – kaže Avramović.

– Nama je bilo važno da ispunimo zahtev Ministarstva i da napišemo plan kojim će broj časova u školi biti ujednačen sa zakonskom normom. Učenici osnovnih škola sada imaju po nekoliko časova nedeljno više nego što to zakon dozvoljava. Trudili smo se da nijedan predmet u fondu časova ne bude oštećen i mislim da ovim predlozima svi mogu da budu zadovoljni. Građansko vaspitanje i veronauka nisu dirani, a učenje drugog stranog jezika, prema predlogu, ne bi u celosti bilo obavezno. To bi značilo da na te časove idu deca koja to žele, a na nastavnicima je da se potrude da što više dece pridobiju za časove drugog stranog jezika. Stvarno nije bilo lako doći do kompromisnog rešenja.

Ministarstvo prosvete “skeniralo” je stanje u nastavi stranih jezika, koje je pokazalo da engleski i dalje uči ubedljivo najviše učenika, da je nemački na drugom, a francuski na trećem mestu. Zanimljivo je da ne biraju svi učenici engleski za prvi jezik. Tako u prvom osnovne, od ukupno 63.896 učenika, 65.901 uči engleski, njih 711 odlučilo se za nemački, 259 za ruski i 986 za francuski.

Osmi razred pohađa 67.027 učenika, a tu je situacija daleko više šarolika, posebno kada je reč o drugom stranom jeziku. Za španski kao drugi jezik opredelilo se 1.399 đaka, a za italijanski 3.530 učenika. Đaci koji biraju ove jezike često imaju problem pri upisu u srednje škole i gimnazije, gde španski i italijanski postoje samo u odeljenjima specijalizovanim za talente. Tako dolaze u situaciju da moraju neki treći jezik da uče izpočetka, kada krenu u prvi razred srednje škole.

GRAĐANSKO I VERONAUKA

Iako je Verbić tražio plan rasterećenja predlažući da se veronauka i građansko uče samo četiri umesto 12 godina, stručnjaci Zavoda nisu “dirali” nastavu ova dva obavezna izborna predmeta. Izmene bi bile oko tehničkog i informatike koji bi se u sedmom i osmom razredu sveli na jedan čas nedeljno plus 30 časova blok nastave. Uz veronauku ili građansko, učenici bi birali još jedan izborni predmet sa dva časa nedeljno (npr. drugi strani jezik) ili dva predmeta sa po jednim časom.