Ministar prosvete Srbije Srđan Verbić izjavio je danas da je visoko obrazovanje najkvalitetniji deo obrazovnog sistema Srbije, ali da taj sistem treba unaprediti, te su neophodne i izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
– Bez obzira na sve probleme, visoko obrazovanje u Srbiji je bitno bolje od zemalja u okružnju. To se vidi i na poslednjoj Šangajskoj listi. Tim segmentom obrazovanja možemo da budemo zadovoljni, ali nekim drugim ne možemo, i zato su bile neophodne izmene zakona – rekao je Verbić, obrazlažući u Skupštini Srbije Predlog zakona o
izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Naveo je da se Zakon o visokom obrazovanju ne menja samo zbog usklađivanja s propisima Evropske unije, već zbog svega „što nas svakodnevno tera na promene i poboljšanje sistema”.
Neki od razloga za izmene zakona, po rečima Verbića, su problemi u postupku dobijanja dozvole za rad i akreditacije, primedbe Agencije za borbu protiv korupcije zbog nepostojanja rokova za izdavanje dozvola, imenovanja, obezbeđivanje javnosti rada, priznavanje stranih visokoškolskih isprava.
Glavne promene u zakonu su transparentnost rada visokoškolskih institucija, uspostavljanje registara doktorskih disertacija i nastavnika, priznavanje stranih visokoškolskih diploma.
– Nikada nije bio problem da se uspostavi „softver” za registar doktorskih disertacija i nastavnika, već je problem bila različita motivacije za odgovoran pristup tom poslu, te su ovog puta utvrđeni rokovi da se registri uspostave – kazao je ministar.
Pri priznavanju stranih diploma postoje tri kategorije: akademsko, odnosno priznavanje za nastavak obrazovanja, gde će se i dalje pitati one visokoškolske institucije na kojima će kandidat nastaviti školovanje, a drugo je profesionalno priznavanje – za potrebe
zapošljavanja, za koje, kako je naveo, nema potrebe da se radi preko univerziteta, već će to mnogo efikasnije uraditi samo ministarstvo.
– Zbog toga je predviđeno osnivanje ENIC/NARIC centra, za koje je predviđeno sedam radnih mesta, za brzo i efikasno priznavanje stranih visokoškolskih isprava, što će omogućiti povratnicima iz inostranstva da njihova diploma bude validna i da mogu da se zaposle – kazao je Verbić.
Treća kategorija priznavanja visokoškolskih diploma, po rečima ministra, jeste radi regulisanih profesija, ali to nije moguće rešiti ovim zakonom, već je potreban nov zakon o tim profesijama.
Taj propis bi, kako je naglasio, morao da bude donet uskoro, da bi se na odgovarajući način rešenja tog zakona primenila na Zakon o visokom obrazovanju.
Ostale novine u Zakonu o viokoškolskom obrazovanju su utvrđivanje rokova u postupku akreditacija, izdavanje i oduzimanje dozvola za rad visokoškolskih institucija, koje će, kako je dodao Verbić, izazavati i izmene u Zakonu o prosvetnj inspekciji.
Novina je – da bi bio kvalitetan, postupak akreditacije u studijskim programima doktorskih studija uvodi i jednog člana komisije – recezenta, iz inostranstva.
Takođe je novina uvođenje mogućnosti angažovanja saradnika van radnog angažovanja, u skladu s potrebama viskološkolskih ustanova, otklanjanje problema studenata koji dovode do gubitka statusa i upis u narednu školsku godinu.
Izmene zakona o visokom obrazovanju otvaraju i mogućnost upisa stranih studenata na univerzitete u Srbiji pod jednakim uslovima, ali kada Srbija pristupi EU.
Verbić je naveo da usvajanjem izmena Zakona o visokom obrazovanju neće biti rešeni svi problemi i da Radna grupa nastavlja da radi na unapređenju tog zakona, kako bi do kraja 2015. bio donet potpuno nov zakon.
