Sve češće u javnosti provejava ideja o konstituisanju vlade u senci koju ovih dana najavljuju i iz Demokratske stranke. Odluka o telu u senci biće doneta za dva meseca, posle sednice Glavnog odbora DS-a, kažu u toj stranci. Od te informacije ne ide se dalje, ne kaže se ko bi bili članovi te vlade, ko njen premijer, ministri, i ko je uopšte opozicija iz koje se crpu kadrovi.

Demokratska stranka je, uz Novu stranku, jedina opoziciona snaga u Parlamentu, dakle i u Srbiji. Ona je i tvorac ideje o formiranju paralelne instistucije koja bi vršila ulogu korektiva zvaničnoj vladajućoj većini. To je njen zadatak i u Parlamentu, te se stiče utisak da se vladavinom iz senke neće postići više od senovite uloge članova kabineta u senci. Podsetimo da je takva vlada postojala i pre više od jedne decenije u kojoj su sedeli tadašnji funkcioneri Demokratske stranke Srbije. Sedeli u senci, i skrivali se od sunca.

Vlada i senci je vlada u čekanju, spremna da preuzme kontrolu u slučaju promene vlasti. Tako glasi jedna od definicija. Opozicija i njeni lideri preuzeli bi resore u slučaju da pobede na izborima. Zadatak vlade u senci jeste pripremanje pravnih i drugih predloga koje bi Parlament razmatrao, moguće (u šta se opravdano sumnja!) i usvojio. Teška rabota za opoziciju s obzirom na odnos snaga u skupštinskim klupama.

Demokratska stranka odavno ne uživa onaj ugled kakav je imala, zahvaljujući pre svega njenom bivšem predsedniku Borisu Tadiću koji je svojim činjenjem i nečinjenjem ruinirao ono što je prethodnih četrnaest godina postojanja te stranke bilo građeno. Na upražnjeno mesto zaseo je Dragan Đilas koji je brže otišao s čela stranke no što je na njega došao. Bio je to jedan od većih i bolnijih promašaja u Krunskoj 69. A posle Đilasa gotovo da se dogodio potop, došao je Pajtić.

Bojan Pajtić, poput vojvođanskog bana – kojem za tu ulogu ozbiljno konkuriše Nenad Čanak – razvodnjeno i neubedljivo vodi stranku tako što njena politika sa svim nekretninama stoji u mestu. Mlitavo je to, mlako, retorički isprazno, opisu bi naviše odgovarao izraz koji nije pristojno navoditi. Pojedinci iz DS-a, Gordana Čomić i, pre svih, Borko Stefanović najglasniji su i najefikasniji skupštinski predstavnici svojih birača. Ali te dve laste ne čine jato.

Nova stranka sa svoja dva poslanika – od kojih je jednom, Zoranu Živkoviću, do daljnjeg uskraćeno pravo prisustva skupštinskim zasedanjima – najgrlatija je i najglasnija opoziciona snaga. I to je nedovoljno s obzirom na tezu o postojanju dve laste i nepostojanju jata.

I tu se završava priča o postojanju opozicije. Ko je pomenuo Borisa Tadića? Taj je bio opozicija samo onda kada je oponirao sopstvenoj vlasti. Dakle, nikada. On je u analima srpske političke scene zaveden pod odrednicom kolaborant, kohabitator, rušilac demokratskih ideja i temelja, on je sve drugo samo nije ono što opozicija, po definiciji, predviđa. On je senka u senci, što ga nikako ne kandiduje za jednog od članova vlade u nekoj drugoj senci.

Čedomir Jovanović se odavno kandidovao za istu odrednicu pod kojom je zabeležen i Tadić, i sada je na toj poziciji gužva. Jedan drugog bi da istisnu i preporuče se izabranoj vladi koja nema prefiks senke, ali u senci deluje. Jovanović svoj LDP gura stranputicom po cenu svoje halapljive potrebe za vlašću što devalvira svako postojanje te stranke na načelima na kojima je nastala. Ona je privatno preduzeće, svojina novokomponovanog stanovnika Dedinja, vlasnika nabildovanih bicepsa, tetovaže i blindiranih automobila.

Njegov politički koncept, kojem su čast i poštenje neprijatelji, i prljave ruke, kako je davno Jovanović nazvao svoje šake, daleko su od preporuke za iskrenost.

O opozicionom delovanju Vuka Draškovića priča je završena još pre 5. oktobra, kada je iz, njemu poznatih razloga, odustao da se pridruži tadašnjem DOS-u i odlučio da jaše sam. Još je na istom kasačkom grlu koje niti kasa, niti galopira. Ono se muva, i uvek je tu negde kada je to potrebno.

Šta na kraju ostaje osim nagoveštaja konstituisanja vlade u senci? Ništa više od tmurnog vremena koje ni najoptimističnije prognoze ne mogu da pretoče u letnji dan. Da bar bude neke hladovine pod čiju će senku sesti takva vlada. Ovako, sve što se i sada događa na političkoj sceni jeste delovanje iz senke, pa bi možda najbolje bilo ne arčiti vreme formiranjem novog tela. Najbolje bi bilo da svi odreda, i opozicija i vladajuća većina rasteraju oblake i polože račune. Da, najzad, bar neko izađe na sunce.



loading...