– Nikakvi ste ljudi, nikakav smo narod, ako čekamo da nam neko iz Evrope donese tanjir čorbe – kazao je vladika Filaret u selu Premćani kod Pljevalja. Ovaj kontroverzni vladika inače je poznat po tome što je devedesetih na ratištu skupljao dečije lobanje, što je optuživan za krađe humanitarne pomoći, kao i po prijateljstvu sa Vojislavom Šešeljem i podršci Slobodanu Miloševiću.
Vladika mileševski Filaret izjavio je da ne priznaje Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) „jer se mnogo promenila i nije više što je nekad bila”, prenose danas podgorički mediji.
On je u uvredljiv kontekst stavio nemačku kancelarku Angelu Merkel, vređao istaknutu zvaničnicu EU Ketrin Ešton i kritikovao politiku Podgorice i Beograda prema Briselu, Moskvi i Ankari.
Vladika Eparhije mileševske međutim i pored javno iznesene kritike crkvi kojoj pripada nema nameru da napusti SPC i da „izda svoju crkvu i narod”, ali je pozvao okupljenje na proslavi da poslušaju njega, „najnevaljalijeg i najgoreg vladiku” SPC.
Vladika SPC je zamerio premijerima Srbije i Crne Gore, Aleksandru Vučiću i Milu Đukanoviću, zato što su učestvovali na konferenciji posvećenoj Zapadnom Balkanu koju je 28. avgusta u Berlinu organizovala Vlada Nemačke, čiji je domaćin bila kancelarka
Angela Merkel, a učesnik visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
Vladika smatra da Crna Gora i Srbije „ne idu dobrim putem”, jer zvaničnici samo govore o EU, dok „narod sve siromašnije živi zbog EU”.
– Nikakvi ste ljudi, nikakav smo narod, ako čekamo da nam neko iz Evrope donese tanjir čorbe – kazao je Filaret.
Kritikovao je sankcije prema Rusiji i one koji su ih uveli Moskvi nazvao „bedama”. Pozvao je srbijanske i crnogorske zvaničnike, „kojima su usta puna EU da ponekad pomenu i Rusiju”.
– Kažite nekad Rusija, neće vam ništa biti. Kažite i Balkan i neku drugu reč. Niste valjda toliko postali mutavi da ne znate nikakvu više reč izgovoriti od EU – rekao je Filaret.
Vladika SPC je kazao da Turska, „koja ponovo ulazi na velika vrata” na ove prostore, „nije prijatelj srpskoj crkvi i srpskom narodu”, a saopštio je i kakva bi trebalo da bude politika prema Kosovu.
Kako je rekao, „politikom nataliteta” za 20 godina bi Kosovo, „bez ijednog ispaljenog metka”, moglo vratiti pod okrilje Srbije.
Uz mnoštvo drugih sveštenika SPC, Filaret se svojevremeno isticao radom „na terenu”, pronalaženjem dečjih lobanja i drugih dokaza genocida nad Srbima. Državna televizija je Filaretu navodno posvećivala značajnu pažnju. Godine 1993. u vrtlogu bosanskog rata, jedne večeri se u udarnom dnevniku RTS-a pojavio otac Filaret koji je u ruci držao jednu dečju lobanju. Gledoacima je ispričao da su muslimani, navodno, pred živom majkom sekirom odsekli glavu njene devojčice. Tom prilikom pokazao je i sekiru.
Filaret je postao i prvi čovek dobrotvornog fonda SPC-a “Čovekoljublje”, sa sedištem na Beogradskom sajmištu. U to vreme se govorilo o krađi pomoći izbeglicama koja dolazi iz srpske dijaspore. Poznat je slučaj nestanka rendgen aparata, vrednog 250.000 dolara, koji je jedna Srpkinja iz Amerike poslala na ime patrijarha Pavla, zamolivši da ga dodeli nekoj zdravstvenoj ustanovi. Međutim, Filaret je morao da ga pronađe po direktnom nalogu patrijarha Pavla. Aparat je na kraju nađen u Vrginmostu, u garaži tadašnjeg predsednika opštine. Filaret je optuživan i da je oktobra 1993. u prostorijama „Čovekoljublja” u Hali 8 Beogradskog sajma fizički napao novinara čija mu se pitanja nisu dopala.
Na Saboru Srpske pravoslavne crkve u maju 1999. godine, na zaprepašćenje javnosti, Filaret je izabran za episkopa eparhije mileševske. Od Miloševića je dobio pare za obnovu Manastira Mileševa. U oktobru 1999. mu je potpredsednik tadašnje vlade Vojislav Šešelj poklonio džip pajero, na šta je vladika uzvratio specijalnom zvonjavom u Mileševi, koja je predviđena za dolazak samog patrijarha. U vladi Momira Bulatovića Filaret je imenovan za pomoćnika Leposave Milićević, saveznog ministra vera. Episkop Filaret je bio veliki poštovalac Slobodana Miloševića, kojeg je podržao na predsedničkim izborima 2000. godine.
