Na fakultetima u Beogradu mesta ima za 15.000 budućih studenata, u Novom Sadu 9.000, u Nišu 3.200, dok će u Kragujevcu biti 3.000, a u Prištini svega 1.800, dok će za budžet moći da se izbori ukupno 59.000 bivših srednjoškolaca.
Za mesto na državnom fakultetu moći će da se izbori 35.000 brucoša od ukupno 59.000 svršenih srednjoškolaca, a njih 22.000 će moći da se školuje na račun države, odnosno da bude na budžetu, dok će ostali morati da za školarinu da izdvoje od 56.000 do 240.000 dinara.
Na fakultetima u Beogradu mesta ima za 15.000 budućih studenata, u Novom Sadu 9.000, u Nišu 3.200, dok će uKragujevcu biti 3.000, a u Prištini svega 1.800, piše Blic.
Najskuplji je Arhitektonski fakultet u glavnom gradu Srbije gde školarina iznosi 240.000 dinara, što je oko šest prosečnih plata, a prati ga Stomatološki fakultet čiji studenti izdvajaju 180.000 dinara po godini. S druge strane, najjeftiniji fakultet je Rudarsko-geološki, gde je školarina 56.000 dinara.
Ako je sudeći po prošlogodišnjim bodovima za upis, najveća konkurencija se očekuje na FON-u, Elektrotehničkom fakultetu, kao i Fakultetu bezbednosti, gde se u proseku tri brucoša bore za mesto jednog budućeg studenta.
– Prošle godine smo najviše prijavljenih imali na istoriji, oko 1.700, a na kraju smo primili ukupno 670 kandidat. Očekujemo sličnu situaciju i ove godine. Najveće interesovanje vlada za smer Informacione tehnologije, a svi oni koji ne uspeju da ga upišu, biraju menadžment – rekli su iz FON-a za ovaj list.
U Novom Sadu je drugačija situacija pa je najveće interesovanje za IT stručnjacima tehnički fakultet u Novom Sadu, a veliko interesovanje je i za beogradski ETF.
– Očekujemo da ćemo i ove godine imati nešto više prijavljenih nego prošle, kada ih je bilo 1.3000. Na softverskom inženjerstvu uvek butu tri kandidata za jedno mesto, a na drugim smerovima na jedno mesto idu dva brucoša. Kod nas se niko ne upiše ko nije odličan – rekao je Branko Kovačević, direktor ETF-a.
Ipak, na Univerzitetu u Beogradu se očekuje gužva i na Medicnskom fakultetu, na smeru za psihologiju na Filozofskom, na molekularnoj biologiji na PMF-u i agroekonomiji na Poljoprivrednom fakultetu.
Izgleda da drutšveni fakulteti nisu izgubili titulu najpopularnijih.
