Ako ste mladi stručnjak, studirali ste u inostranstvu i želite da se vratite u Srbiju, ovde radite i doprinosite svojoj zemlji, suočićete se sa ogromnim problemom. Proces priznavanja strane diplome u Srbiji može da traje godinama, za to vreme u radnu knjižicu ne može da se upiše pravi nivo obrazovanja, a sve ovo koštaće vas, osim živaca, i nekoliko hiljada evra!
Mladi ste, perspektivni i diplomu ste stekli na nekom od prestižnih svetskih univerziteta? I pored upozorenja prijatelja i roditelja, mislite da je dobra ideja da se vratite u Srbiju, tu se skrasite i znanjem pomognete svojoj domovini.
Tek tu počinju vaši problemi!
– Problem priznavanja diploma stečenih u inostranstvu za pojedince je izuzetno dugačak, traje u proseku i do 4-5 godina, mučan je i veoma skup! Na pojedinim privatnim fakultetima cena ide i preko 2.000 evra – objašnjava za Dnevno.rs Nataša Kočić, direktorka „Srpskog siti klub-a”, nepolitičke organizacije sa sedištem u Londonu koja zastupa interese društva srpskih profesionalaca i u okviru svog rada se bavi i temom nostrifikacije stranih diploma u Srbiji.
Ipak, problem se ne završava ovde. Da biste se zaposlili, potrebno je prvo otvoriti radnu knjižicu, koja pokazuje nivo obrazovanja, a nivo obrazovanja određuje nivo potencijalnih primanja.
Bez priznanja odgovarajuće kvalifikacije, podaci u radnoj knjižici su nepotpuni, a samim tim je onemogućeno i nalaženje posla sa odgovarajućom kvalifikacijom.
– Pojedinci se tada nađu u začaranom krugu nemogućnosti da dokažu da su kvalifikovani za određeni položaj i zbog toga odustaju od procesa, ali i mogućeg povratka, što predstavlja propuštenu priliku da se u Srbiju prenesu stečeno znanje i iskustvo – objašnjava Nataša Kočić i dodaje da se na ovaj način nipodaštava znanje ovih ljudi, ali i šalje pogrešna poruka onima koji bi se eventualno vratili u Srbiju.
Cena?! Prava sitnica!
Zbog nepostojanja standardizovanog procesa, ne postoji utvrđen i ustaljen vremenski rok za priznavanje strane diplome u Srbiji.
– Pojedinci koji „imaju sreće” čekaju od 4 do 6 meseci. Manje srećni čekaju godinama. Osim toga, ima slučajeva gde se pojedincima traži da polože nekoliko diferencijalnih ispita, što oni ili prihvate ili pokušaju, sa više ili manje uspeha, da diplomu nostrifikuju na nekoj drugoj akademskoj ustanovi u zemlji. Veliki broj povratnika odustane ili se ni ne upusti u proces, poveden iskustvom drugih – kaže Nataša Kočić.
Na privatnim fakultetima proces je daleko kraći, ali i znatno skuplji. Troškovi variraju od fakulteta do fakulteta. Na državnim, priznavanje diplome može da iznosi od 200 do 400 evra, a na privatnim troškovi prelaze i 2.500 evra!
Ipak, bilo je i onih kojima čitav ovaj komplikovani proces nije prestavljao nikakav problem.
Lazar Krstić, dojučerašnji ministar finansija i sadašnji specijalni savetnik premijera je iz Amerike nazad u Srbiju doneo svoje znanje i diplomu prestižnog univerziteta Jejl. Priznavanje njegove diplome i izdavanje radne knjižice nije bio problem.
– Proces izdavanja radne knjižice za njega nije uticao na visinu njegove plate. Primer Krstića, ali i mnogi drugi slučajevi ministara i drugih službenika u Vladi koji su obavljali funkcije i po nekoliko godina pre nego što im je diploma bila priznata samo ukazuju na važnost standardizacije procesa, čime bi država poslala jasnu poruku da je zakon isti za sve – naglašava Nataša Kočić u razgovoru za Dnevno.rs.
Stručna javnost na problem i prepreke u procesu priznavanja diploma stečenih u inostranstvu ukazuje već duže od sedam godina, ali država do sada nije pokazivala naročito interesovanja za ovu temu.
– U poslednjih nekoliko nedelja, iz kabineta ministra Verbića dolaze ohrabrujuće izjave i spremnost da se ovo pitanje reši u što kraćem roku. Mi se nadamo da će obećane izmene vezane za priznavanje stranih visokostručnih isprava u Srbiji, koje su se našle u nacrtu Zakona o visokom obrazovanju, a koji je trenutno na javnoj raspravi, biti izglasane i u Skupštini do kraja ove godine – kaže Nataša Kočić.
Nekad smo se dičili našim stručnjacima
Ovaj problem deo je šire teme – odlaska stručnjaka iz Srbije. Početkom prošlog veka zemlja je slala ljude da se školuju u inostranstvu sa ciljem da stečene veštine i znanja prenesu u Srbiju. Sada se to promenilo.
– Sada smo u situaciji da se na svaku izraženu želju da se neko vrati, dovodi u pitanje njihov razlog za povratak, uz opasku „da su se tamo snašli, ne bi se vraćali”. Ta iskvarena slika da su u pitanju ljudi bez korena i bez porodičnih veza u Srbiji i bez mogućnosti da se profesionalno ostvare van Srbije, mora da se promeni ukoliko Srbija želi da izvuče korist iz njihovog povratka – zaključuje Nataša Kočić iz „Srpskog siti kluba”.
