Zlostavljanje i zanemarivanje dece nažalost, nije nimalo retka pojava. O tome koliko je prevencija bitna, i kakve rezulatate može veoma brzo da iznedri, za Dnevno.rs govori Ivana Janković, psiholog Četrnaeste beogradske gimnazije i RET terapeut.

Prevencija kao temelj

– Kod nas u školi postoji tim koji se bavi prevencijom nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja nad decom. Pod tim se podrazumeva fizičko nasilje, psihičko nasilje, socijalno nasilje i seksualna zloupotreba. Mi u školi imamo tim koji broji deset do jedanaest članova, u tom timu su ljudi koji reprezentuju strukturu škole. Od direktora, preko sekretara, profesora, psihologa i pomoćnog osoblja, kao i predstavnika roditelja koji rade na tome. Psiholozi putem predavanja skreću pažnju svojim kolegama šta zapravo predstavlja psihičko nasilje. Fizičko nasilje je lako odredivo, ali psihičko i socijalno nije. Pojašnjavamo da svako pozivanje da se neko izuzme iz društva, da se ignoriše, zapravo predstavlja socijalno nasilje. Čak i ignorisanje, posle nekog vremena predstavlja ogroman stres za dete i veliki problem. Psihičko nasilje je i zadirkivanje, ismevanje, nazivanje pogrdnim imenima i slično. Podižući nivo svesti, mi se sa nasiljem tamo gde ga identifikujemo i borimo – govori Ivana.

Foto: Foter / theirhistory / photo on flickr

Prema rečima sagovornice, kada se nivo svesti podigne, omogućava se i tačno razgraničavanje šta jeste nasilje, a tada može i da se reaguje! 

– Imamo prijave gde roditelji sami traže zaštitu za svoje dete, jer su upućeni i znaju da prepoznaju da se nešto dešava njihovom detetu. Prijave često nasilnika imenom i prezimenom. Mi radimo i sa decom koja vrše nasilje i sa decom koja ga trpe. Osnažujemo njihove kapacitete da bi oni to lakše podneli, jer kada ne doživljavaju to toliko strašno samim tim prestaju da budu interesantni i prestaju da imaju karakteristike žrtava! Najbitnija je prevencija, jer samo tako se nasilje može dovesti pod kontrolu. Kod nas u školi je znatno smanjen broj nasilničkih ponašanja od kada smo počeli da se bavimo prevencijom! I ono što se dešava je prijavljeno, jer smo edukacijama uspeli da dovedemo do toga da se nasilje prepozna i prijavi! To je ono što je dobro, jer ljudi jednostavno znaju šta treba da prijave, i prijave to – ističe psiholog.

Foto: Foter / aka Quique / photo on flickr

Roditelji, osluškujte svoje dete

Roditelji koji primete da im se deca drže po strani, sede sama, na odmorima nisu u društvu, treba da znaju da njihovo dete najverovatnije trpi neki oblik nasilja.

– Neka deca su zatvorena, ali saopštavaju, ako su roditelji vešti, čuće! Saopštavaju da im se ne ide u školu, da škola nije mesto kojem se raduju, nekako pokušavaju da izbegnu odlazak u školu. Dešava se da se često žale da ih boli stomak. Možda samo pokušavaju da izbegnu odlazak u školu, a možda ih i stvarno boli stomak od anaksioznosti. Takva deca imaju svakodnevni otpor prema odlasku u školu – priča terapeut.

Foto: Foter / Ira Gelb / photo on flickr

Situacije koje se nameću kao problemi i zadaci za psihologe ponekad i njih same ostave bez teksa!

Deca u srednjim školama su sklona zlostavljanju koja uslede nakon raskida ljubavne veze! Deca još uvek nisu zrela i psihički spremna takve stvari da podnesu. Muškarci koji su ostavljeni, smatraju to svojim ličnim neuspehom, atakom na njihovu muškost, pa se dešava da pričaju veoma intimne stvari svojim drugarima iz odeljenja. Opisuju do tančina intimne odnose. U te devojke se upire prstom jer je njihova intima ogoljena, a devojka od sedamnaest godina to apsolutno ne može da podnese! Devojke tada zapadaju u psihičku krizu, koja može da bude izuzetno opasna! U takvim situacijama mogu ishitreno da reaguju i urade nešto nepromišljeno, ako smatraju da je njihovo dostojanstvo, moralnost dovedeno u pitanje. Devojke treba da se obrate za pomoć psihologu kada se tako nešto dogodi, jer podrška u tim situacijama veoma znači, a psiholog treba da preduzme određene mere i zaustavi takvu vrstu nasilja. U ovoj situaciji je samo skretanje pažnje dečaku da je posmatran i da treba da prestane sa ogoljavanjem devojčine intime, doveo do zavidnih rezultata – iskrena je Ivana Janković. 

Za kraj razgovora, naša sagovornica ističe da se o prevenciji zlostavljanja i zanemarivanja dece u Srbiji ne govori dovoljno!

– Ljudima treba svakodnevno ponavljati šta je zapravo psihičko i socijalno nasilje, i šta u stvari može biti jako opasno za decu određenog uzrasta. Treba to stalno raditi i ponavljati. Ništa više od toga ne treba da se radi. Međutim, o ovoj temi se i ne priča i ne piše dovoljno! Samo kada bi se to pojačalao, verovatno i rezultati ne bi izostali! Ne možemo sve da sredimo, ali možemo da povećamo verovatnoću da će se ljudi u vezi sa nekim stvarima edukovati i osvestiti! – zaključuje psiholog Ivana