U planinskom selu Tijovac kod Kuršumlije sedmočlana porodica Aleksić živi u dve prostorije trošne kuće, sklone rušenju.
Dok otac Rade i dvojica sinova svaki dan pešice idu u školu i na posao u Kuršumliju po 10 kilometara, a majka u nadnicu, briga o oboleloj baki i životinjama pala je na najmlađu decu, petogodišnjeg Milovana i trogodišnjeg Nikolu.
Oni, pored svih obaveza u kući, svakodnevno, i po najvećoj studeni, nose pijaću vodu sa izvora, 1,5 kilometara od kuće.
Njihova majka Gorica Aleksić (40) kaže da su prinuđeni na takav način života, jer u kući vodu nemaju, a dvojica namlađih članova porodice moraju da vode brigu o domaćinstvu.
– Život nam je težak, da teži ne može biti – kaže ona.
Otac Rade Aleksić (42) se požalio opštinskim vlastima u Kuršumliji na tešku situaciju, što je pomoglo da dobije posao u komunalnom preduzeću.
– Od plate ne može da se živi. Bude taman za nešto malo hrane i za školu dvojice sinova, i više nema. Bude dana kada nema ni hrane dovoljno – kaže Rade.
Njegova majka, baka Roksana (84) je bolesna i staračkim rukama jedino može da održava vatru da se unuci, Milovan i Nikola, bar malo ugreju. Oni kad donesu vodu sa izvora i zagreju promrzle ruke opet izlaze na mraz da nahrane stoku.
Kao i sva deca vole igru, iako za sneg nemaju ni rukavice i čizme, niti zimsku garderobu. Igračke nemaju, pa ih sami naprave. Milovan kaže da mašta o slatkišama, igračkama i televizoru.
– Kad nahranimo kokoške kukuruzom, ostanu nam šišarke i od njih pravim igračke. Voleo bih da imam igračku mali traktor, televizor i da jedemo slatkiše – stidljivo priča Milovan.
Aleksići u trošnoj kući imaju dve prostorije, nemaju kupatilo, pa je Gorica prinuđena da veš pere na ruke.
– U te dve prostorije imamo dva kreveta, u jednom spavaju deca, u drugom baka, a mi na patosu. Kupamo se u koritu, zagrejem vodu u loncu na šporetu – priča Gorica.
