Za oko mesec dana na novosadskim ulicama trebalo bi da bude manje pasa lutalica. Uslov za to je da novosadsko JKP "Zoohigijena i veterina" konačno dobije dozvolu za rad od Republičke veterinarske inspekcije. U organizacijama za zaštitu životinja upozoravaju na to da prihvatilište nije sistemsko rešenje.
Osim toga što su psi lutalice pretnja građanima, uzrokuju i probleme privredi. Novosađanin koga ugrize pas lutalica i tuži zbog toga grad dobije i 350 hiljada dinara, kaže gradski većnik za finansije Dejan Mandić.
“Ako vam kažem da je iz ranijeg perioda više od 1.000 tužbi stiglo na izvršenje, nemoguće je nekoliko miliona platiti i normalno poslovati”, kaže Mandić.
Najmlađe novosadsko javno preduzeće “Zoohigijena i veterina” smanjiće broj pasa na ulicama čim Republička veterinarska inspekcija da dozvolu za prihvatilište u naselju Šangaj, kaže za Radio Novi Sad VD direktora Aleksandar Bursać.
“Prihvatilište u Šangaju, čisti deo, nikako nije rešenje ovog problema, ali, u svakom slučaju, daće neke privremene rezultate. Ukoliko povučete agresivne jedinke sa ulica i stavite ih u prihvatilište u Šangaju koje je urađeno prema evropskim standardima, onda možete da ih sterilišete, kastrirate, podvrgnete preventivnim merama”, ističe Bursać.
Nataša Vukmirović iz organizacije za zaštitu životinja LINK plus tvrdi da je odluka o izgradnji prihvatilišta u Šangaju nelegalna, kao i da ono ne ispunjava uslove za smeštaj životinja. U toj organizaciji smatraju da to ni približno neće rešiti problem.
“Maksimalno može da primi 350 pasa, a naša procena je da na ulicama Novog Sad ima više hiljada pasa dok se računa da je mačaka i deset puta više”, tvrdi Vukmirovićeva.
Aleksandar Bursać objašnjava da je problem sa takozvanom nečistom zonom za medicinsku trijažu pasa u naselju Šangaj ipak preuveličan.
“Dosta je bilo apela ovih dana, priča da se tamo pravi šinteraj, da se tamo pravi klanica za pse. Međutim, toplo pozivam sva društva, pa i gospođu Natašu koja stoji iza ‘Linka’, da slobodno dođu i obiđu zajedno sa nama. Do pred samo otvaranje i dobijanje dozvole nije bilo nikakvih problema”, kaže Bursać.
Nema te države koja može da smesti sve životinje u prihvatilišta, kaže Nataša Vukmirović i ukazuje na, prema njenom mišljenju, pravi put.
“Potrebno je da se psi i mačke prebroje, treba videti koliko je novca potrebno da se oni masovno sterilišu, čipuju i vacinišu i očiste od parazita. Nakon toga potrebno je sve te životinje vratiti na staništa. Radi se o tome da mi moramo građane i da edukujemo o tome i da ih na pravi način informišemo”, ocenjuje Vukmirovićeva.
U “Link plusu” se zalažu za to da lokalne samouprave od Uprave za veterinu dobiju određene nadležnosti kako bi efikasno mogli da budu sankcionisani oni koji ne čipuju pse i mačke i kako bi se reagovalo u slučajevima napuštanja kućnih ljubimaca.
