Sedma po redu Noć istraživača održaće se 30. septembra u 11 gradova Srbije. Poslednjeg petka u mesecu od 17 do 22, centralne ulice i trgovi biće ispunjeni besplatnim naučnim programom za sve uzraste a sve s jednim ciljem – da nauku i istraživače približe ljudima i pokažu kako hrabri naučnici menjaju svet na bolje.

Noć istraživača spremaju upravo istraživači. Simbolično za 7. Noć istraživača u Srbiji, predstavljamo sedam veličanstvenih istraživača…

 

– Sedma Noć istraživača je jedinstvena mešavina različitih naučnih disciplina, kvizova, muzike, igara i radionica. Ona je mešavina prošlosti i budućnosti, naroda i puteva, znanja i kultura. Glavni cilj nam je da ljude svih generacija uvedemo u uzbudljivi svet istraživanja, da im pokažemo koliko je nauka zabavna i koliko je važna zajednička baza otvorenog znanja – kaže doktor Bojan Kenig koji će ove večeri biti u Požarevcu.

Darvinovu ideju evolucije prirodnom selekcijom smatra najvažnijim naučnim otkrićem i misli da je najveća zabluda da istraživače isključivo zanimaju istraživanja. U slobodno  vreme Bojan sluša Knife, omiljeni film mu je “Mulholland Drive” a serija Twin Peaks, Dejvida Linča.

Bojan je rođeni Kragujevčanin koga je uvek zanimalo kako funkcionišu živa bića a njegovo polje profesionalnog interesovanja jeste genetika populacija voćnih mušica, Drosophila, koje proučava kao naučni saradnik na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković” u Beogradu.

– Volim da čitam, da igram društvene igre, treniram, nikada nisam bez muzike, a filmove gledam kada imam slobodno vreme – dodaje Bojan.

 

Marjana Brkić je molekularnu biologiju upisala i završila zbog pitanja kako se molekuli pretvaraju u misli, tj. kako fizičko prelazi u psihičko u mozgu. Danas se bavi neuronaukama, konkretnije ispituje uzroke nastanka Alchajmerove bolesti.

– Noć istraživača postoji sa ciljem da smanji jaz između nauke i javnosti, ali i da bi se pružila mogućnost našim sugrađanima da uživaju i u nekom sasvim drugačijem, interaktivnom i edukativnom vidu zabave. Sa druge strane, za nas, naučnike ovaj događaj predstavlja priliku da se u  jednoj neformalnoj atmosferi upoznamo i zbližimo, čime se kreiraju temelji za buduću saradnju –napominje Marjana koja se u slobodno vreme bavi jogom za koju veruje da je dobra jer uči strpljenju što je naučnicima potrebno.

Jedno od najvažnijih otkrića u oblasti kojom se bavi je, prema njenom mišljenju, da se sećanja mogu modifikovati. 

– U trenutku dok ih se prisećamo, uz korišćenje određenih lekova, ružna emocija vezana za sećanja se skoro skroz može izbrisati – objašnjava ona.

Kada ne radi kao istraživač saradnik, na Odeljenju za neurobiologiju, Instituta za biološka istraživanja u Beogradu, ali i na Flamanskom institutu za biotehnologiju u Gentu, sluša Massive Attack, gleda “House of Cards” i čita Erlenda Lua.

 

– Ovog 30. septembra sam u Požarevcu. Sa svojim kolegama odgovaraću na pitanje da li i biljni svet organizuje svoju Olimpijadu i da li postoje biljke koje su posebno dobre u savladavanju velikih prostornih distanci. Posetioci će moći da saznaju kako semena i plodovi biljaka učestvuju u osvajanju novih teritorija i da li im životinje i ljudi u tome ponekad i pomažu – poručuje doktorka Dragana Božić, naučna saradnica Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

Njen hobi je gajenje kaktusa a ona uživa u glasu Bili Holidej, Tvin Piksu i često se vraća Selindžerovoj knjizi “Freni i Zui”.

 

Na pitanje, zašto je važna Noć istraživača doktorka medicine Anđelka Isaković, asistentkinja na Katedri za medicinsku i kliničku biohemiju, Medicinskog fakultet Univerziteta u Beogradu kaže da misli da je ona važna za klince kojima je ovo možda prvi susret sa naukom, a koji će možda svetu u budućnosti doneti neka velika otkrića.

– Važno je i za one nešto starije, a i šire društvo da se razume čemu to istraživanja služe, zašto istraživanja treba da postoje i koliko bi naš svakodnevni život izgledao drugačije da nema onih koji stalno žele da znaju više. I sve to u zanimljivom, interesantnom, zabavnom i interaktivnom obliku – ističe Anđelka.

Najvažnije otkriće nauke za Anđelku je primena koncepta vakcinacije.  Omiljeni film joj je “Čudesna sudbina Amelije Pulen”, bend Placebo a knjiga “Autostoperski vodič kroz galaksiju”.

– Mnogima је reč `istraživač` asocijacija na Proku pronalazača, koji uglavnom sedi u svojoj laboratoriji, mnogo razmišlja i s vremena na vreme uzvikne: Eureka! U realnosti, istraživanje je uvek timski rad koji pored puno istrajnosti, učenja, čitanja literature i često neuspelih eksperimenata podrazumeva i dobru zabavu , ushićenost i sreću koja se deli sa kolegama kada zajedničkim snagama dođete do novog otkrića – objašnjava Anđelka.

 

– U Noći istraživača biću na Savskom šetalištu na Kalemegdanu. Prezentovaću program mobilnosti Erasmus+ preko koga sam četiri meseca boravila u Italiji, i projekat na kom sam učestvovala gde smo pratili slepe miševe pomoću radio-odašiljača. Posetiocima ću pokušati da približim šta je to radiotelemetrija, kako i zašto se radi, i da li je i koliko teško pratiti slepog miša koji leti na (nepristupačnom) terenu – kaže Ivana Budinski, istraživač saradnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”.

Glavni predmet Ivaninog istraživanja su slepi miševi i njihovi rodbinski odnosi i za najveće naučno otkriće smatra otkriće strukture DNK. Voli da gleda forenzičke serije, naučnu fantastiku i crtane filmove, raduje se muzici Florence and the Machine. Voli da slaže slagalice i slobodno vreme provodi u prirodi, van Beograda.

 

Aleksandra Pavlović je vanredni profesor na Prirodno matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu a u Noći istraživača svi zainteresovani mogu je pronaći na Letnjoj pozornici niške Tvrđave koja će te noći, kako sama kaže “biti pravi izvor znanja i kreativnosti”.

Kao i svako dete volela je da se igra i eksperimentiše, a danas to radi profesionalno. Bavi se analitičkom hemijom kao važnim delom hemije hrane i životne sredine. Ne može da zamisli život bez prijatelja i interneta, a dobra knjiga, mirna savest i Minja je uspavljuju. Osmeh joj je lajtmotiv.

Tri glavna naučna otkrića prema njenom mišljenju jesu aspirin, električna struja i avion. Dodaje da najveći pronalazak ne postoji jer je “svako otkriće plod izuzetno kretivnih umova pronalazača“.

– Ljudi često misle kako je bavljenje naukom nešto teško i komplikovano i kako su istraživači nekakvi čudni ljudi. Zbog toga je od izuzetne važnosti njena popularizacija, tj. razumevanje i dostupnost nauke široj javnosti – dodaje Aleksandra.

 

– U istraživačkom poslu stremim tome da budem dobar i etičan naučnik, da svoj posao obavljam savesno i da po mogućnosti, moj rad ostavi traga u oblasti kojom ću se baviti. Ako ćemo da pustimo mašti na volju, bila bih jako zadovoljna ako bih uspela da otkrijem neku novu životinjsku vrstu – kaže Branka Pejić, student doktorskih studija evolucione bilogije i stipendista Ministarstva na Odeljenju za genetička istraživanja Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”. 

– Najvažnije naučno otkriće, po meni, je otkriće molekula dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) koji nosi na sebi sve instrukcije neophodne za život. Na njemu je bazirana celokupna moderna nauka – kaže Branka koja voli terenski rad i koristi svaku priliku da boravi u prirodi i osvoji po neki planinski vrh.

Uvek u pokretu i po prirodi brza, nervira je kad je teraju da čeka i uspori.

Branka voli da sluša Hladno pivo a opušta se uz seriju „Prijatelji”. „Najveća zabluda o istraživačima je što se misli da su oni „štreberi” koji ništa drugo ne rade u životu i ne znaju da se opuste i uživaju. Ako ste to mislili, grdno ste se prevarili!”, poručuje Pejićeva.

11. Evropska Noći istraživača, održaće se u više od 250 gradova, a ova manifestacije ima za cilj da pre svega mladima, približi posao istraživača i ukaže na sve načine na koje hrabri naučnici menjaju svet na bolje. U prošlogodišnjoj, jubilarnoj, desetoj Noći istraživača učestvovao je 1,1 milion građana zajedno sa 18.000 istraživača u 280 gradova Evrope i sveta.

Vidimo se u 30. septembra!



loading...