SREDNJOŠKOLCI SE “OBRUKALI” NA PROBI DRŽAVNE MATURE: Iz srpskog nisu znali šta znače OVE REČI

Srednjoškolci se ponovo "obrukali" na probnom testu državne mature iz srpskog jezika. Ne znaju šta znače reči "topuz" i "buzdovan".

Škola
Pixabay.com

O tome kako je moguće da đaci ne znaju osnovne pojmove iz epskih pesama ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 govorili su profesor srpskog jezika u IX beogradskoj gimnaziji Milorad Dašić i Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

Profesor Dašić kaže da rezultati i nisu toliko loši koliko su strahovali.

– Probna matura izaziva nelagodu u celom obrazovnom sistemu. Učenici su se plašili jer je to nešto novo, taj vid testiranja za srednjoškolce do sada nije postojao. Kod nas u gimnaziji nije bilo jedinica na probnoj maturi. Generacija sadašnjih učenika drugog razreda polagaće takav ispit. Mnoge stvari zavise od čitalačkih navika i one se stiču u porodici. Ljudi sve manje čitaju i đaci sve ređe mogu da zateknu roditelje s knjigom u ruci. Uzrok je užurbano vreme u kojem živimo – kazao je u „Uranku“.

Predstavnici Ministarstva prosvete retko dolaze na časove i ta praksa nije prisutna kao što je nekada bila, kazao je Milora Dašić.

– Termini iz epskih pesama su problem jer se narodna književnost radi samo u prvom razredu i to sa smanjenim brojem časova. Reč „buzdovan“ se koristi i u žargonu, neverovatno je da im ti termini nisu poznati. Mi se zalažemo da se u svakom razredu gimnazije i srednje škole proučava narodna književnost, da se program promeni. Za nastavne programe odgovorno je Ministarstvo kao i nadležni Zavod, a u učestvuju i prosvetni radnici. Nastavni program mora češće da se revidira. Đaci ne znaju stvari koje mi smatramo opštom kulturom i to mora biti signal da nešto promenimo. Mi ćemo svoja saznanja i zaključke uputiti Ministarstvu prosvete.

Profesor Devete beogradske gimnazije istakao je i da je neretko problem i to što postoji disproporcija između ambicije roditelja i mogućnosti dece.

– Verujte da je nama veći problem saradnja sa roditeljima nego sa učenicima. Najteže je motivisati maturante da se pripreme za ovaj ispit koji neće polagati. Moji učenici fokusirani su na prijemne ispite za fakultete. Ali, za dve godine đaci će polagati ovaj test.

Ipak, najčešće žalbe učenika na probni test bile su na račun određivanja književnog roda i vrste, značenja reči, prepoznavanja stilskih figura.

– Žalili su se i da su tekstovi u testu predugački. Učenik gimnazije mora da prepozna stilsku figuru. Kako ćete komunicirati ako ne znate da prepoznate ironiju? Kada je reč o žalbama na dužinu tekstova to je problem koncentracije. Sadržaji na društvenim mrežama traju 15 sekundi. Tekst na probnoj maturi bio je naučno-popularan, iz „Politikinog zabavnika“ i trebalo je da se kritički analizira tekst. Sa tim su imali probleme. Žaliti se na „Gorski vijenac“ u drugom razredu srednje škole nije u redu. U redu bi bilo da se na to požalio učenik sedmog razreda – istakao je Dašić u „Uranku“.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić istakao je na televiziji K1 danas da su đaci u srednjim školama ovaj test polagali prošle godine i da su i lane rezultati bili jako loši.

– Uzroka je više, a moramo u obzir uzeti i koronu koja je potpuno poremetila nastavu. Plan i program iz osnovne škole predviđa epske pesme. Prosek u osnovnim školama je uglavnom oko 4,75. Ali, to je nula u glavi, a petica u knjižici. Visok prosek đaci imaju jer im nastavnici poklanjaju ocene, ili kolege međusobno urgiraju za učenike. Zbog ovih rezultata svi bi trebalo da se zapitamo gde idemo. Nije bilo pripreme za probnu maturu, nije bilo dopunske nastave. Izašli su nonšalantno na test. I nastavnici su tako pristupili, nonšalantno. Đake nisu pripremili, uputili na literaturu, zadatke.

Veliki problem je i to, smatra Antić, što imamo đake sa 70 neopravdanih izostanaka koji bez ikakvih problema polože razred.

– Pre nekoliko godina sa 25 neopravdanih izostanaka bili biste isključeni iz škole, a danas se niko ne isključuje iz škole. Sve vreme đaci koriste mobilne telefone na časovima, uopšte ne prate nastavu. Direktor škole mora to da reguliše i Školski odbor. Nadalje, veliki broj kolega sa strahom ulazi u učionice. Vaspitni i obrazovni deo školovanja se izgubio u srednjim školama, naročito u srednjim stručnim školama. Nema znanja, nema ni vaspitanja.

Milorad Antić u „Uranku“ je danas izneo i poražavajuće podatke koji se odnose na učenike prve godine srednjih stručnih škola.

– Mi imamo đake koji u prvom razredu srednje škole ne znaju sva slova azbuke, ne znaju tablicu množenja. Učenici samo sede i figuriraju. Neki ne znaju ni da čitaju ni da pišu. Kolege mi kažu da samo tri do pet učenika u odeljenju zna da uradi celu tablicu množenja. Trebalo bi da stavimo prst na čelo. Kako dalje i kako obrazovati decu?