Irena Ivić u Milvokiju radi kao vozač autobusa. U tom gradu je krajem prošle godine učinila herojsko delo – zaustavila je vozilo sa sve putnicima u njemu, uvidevši da bosonogo dete hoda ulicom na temperaturi od minus 8 stepeni.

Istrčala je iz autobusa i krenula prema detetu. Uzela ga je i unela u autobus, a jedna putnica je ponudila svoju zimsku jakno kako bi se dete uvilo u nju i ugrejalo.

Irena je sa detetom u krilu sačekala policajce i spasioce koji su ga preuzeli. 

“Koliko se sećam moja tetka je davno otišla u Ameriku u potrazi za boljim životom”, kaže za agenciju Beta Irenin bratanac Vuk Drobnjak, profesor violine u Muzičkoj školi Kornelije Stanković u Prokuplju.

On dodaje da je njegova tetka poznata kao uporna i hrabra osoba, a da je nakon odlaska u Ameriku imala velikih problema pošto sa završenom Pedagoškom akademijom tamo nije mogla da nađe zaposlenje.

“Kako bi našla posao morala je prvo da nauči jezik, a onda i da vozi jer je najlakše za naše iseljenike bilo zaposliti se kao vozač kamiona”, kaže Vuk i ističe da mnogi Prokupčani u Americi voze kamione.

Da dobije posao vozača kamiona  u Americi pomogla joj je i srećna okolnost jer je dobila na lutriji zeleni karton.

“Pokazalo se da je njena odgovornost i predanost poslu bila veoma važna pa su joj poverili vožnju školskog autobusa, gde je najbolje došla do izražaja njena humanost i ljubav prema deci koju je sad celom svetu pokazala”, kaze Vuk.

Dodaje da ga ova priča o spasavanju bebe nije mnogo iznenadila jer je Irena u Prokuplju poznata kao veliki humanista, a i potiče iz takve familije.

Irenin brat Dejan radi već dugo pri Ujedinjenim nacijama za UNICEF, a radio je i u EU PROGRES zahvaljujući kojoj su u Prokuplju sprovedene mnoge akcije pomoći školama i pri izgradnji infrastrukture .

“Ponosan sam na svoju tetku što je pokazala toliku humanost i požrtvovanost i dala  primer Amerikancima, a posebno što je spasila dete emigranata, koji su, kako sam čuo pobegli od rata iz Mjanmara”, ističe Vuk Drobnjak.