ŠTA KAŽU ISTRAŽIVANJA? Evo ko su najveći apstinenti na izborima u Srbiji – najviše ih je u OVOJ GRUPI

Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar u „Uranku“ na televiziji K1 kazao je da ove godine imamo 80.000 birača manje nego na poslednjim izborima.

Printscreen

– Od 2012. godine prisutan je konstantan pad u broju upisanih u birački spisak. Za to ima nekoliko razloga: nizak prirodni priraštaj, migracije stanovništva, velika smrtnost. Prosečna starost stanovnika u Srbiji uskoro će biti 44 godine. Drugi trend koji je prisutan je povećanje broja upisanih u birački spisak u dijaspori, kao i u zemljama regiona, najviše u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Čim se izbori percipiraju kao važni, kao što je to slučaj sa ovim izborima, dijaspora se aktivnije i u većem broju uključuje– kazao je Klačar ovog jutra na K1 televiziji.

Klačar smatra da će izlaznost 3. aprila biti veća nego obično.

– Za očekivati je da će izlaznost biti veća, jer na ovim izborima imamo punu političku konkurenciju i izbori se percipiraju kao važni. Izlaznost će biti od 55 do 57 odsto, što je od 3,5 do 3,7 miliona glasača. Za mene bi veliko iznenađenje bilo da izlaznost bude oko 60 odsto ili veća – kaže Bojan Klačar.

Prosečan birač

Prosečan birač u Srbiji, kaže Klačar, ima više od 45 godina.

– Ima srednje obrazovanje i tradicionalno je i konzervativno orijentisan. Zanimljivo je to da je ranije bilo više muškaraca nego žena među biračima, a sada je taj broj izjednačen, a kada je reč o pojedinim opcijama, žene su brojčano i u prednosti. Teme koje su biračima najvažnije su socijalno-ekonomske: ekonomija, životni standard i zaposlenost, a potom i obrazovanje i borba protiv korupcije. U Beogradu je jedna od najvažnijih tema i ekologija – rekao je Klačar na K1 televiziji.

Apstinenti

Bojan Klačar kaže da je najviše apstinenata među ljudima koji žive u dijaspori i to su kako kaže prinudni apstinenti, jer im je nezgodno i otežano da glasaju.

– Nadalje, apstinenti su i oni koji dobrovoljno ne glasaju, jer nemaju poverenja u političare i misle da njihov glas ne može dovesti do promena. Imamo i one nezainteresovane za politiku, oni su politički pasivni i politika ih ne zanima. Ne glasaju ljudi i iz praktičnih razloga – neće biti tu, biće loše vreme. Najveća grupa među apstinentima su mladi. Najmanje na izbore izlaze mlađi od 30 godina. Ređe izlaze i oni iz najnižih društvenih slojeva kao i veoma bogati, jer njih to ne zanima, oni žive drugačijim, lagodnim životom.