Trka za vlast ponovo počinje, ako je zapravo ikada i prestajala... Objedinjeni lokalnim i pokrajinskim očekuju nas i vanredni parlamentarni izbori u periodu između 22. aprila i 22. maja, a svi su izgledi da će "DAN D" pasti negde krajem aprila, 24. ako je verovati spekulacijama medija. Ali, zašto su raspisani izbori u trenutku kada na oko nema nijednog valjanog razloga za takav potez i šta se u stvari "iza brega valja"?
Politička klima u Srbiji davno nije bila ovoliko očigledna – SNS ima većinu u parlamentu, većina medija “igra” na njihovoj strani, opozicija je oslabljena i trenutno bez previše izgleda da bude opasan protivnik, a javno mnenje, premda s vremena na vreme besno i “ogorčeno”, ne pravi nerede niti diže “bunu”.
Ipak, predsednik Vlade Aleksandar Vučić rešio je da raspiše vanredne parlamentarne izbore, uz obrazloženje da je Vladi u ovom trenutku potreban pun mandat da se donesu teške odluke i da se sprovedu reforme.
– Osnovni motiv raspisivanja izbora je očita procena da je ovo optimalni trenutak u kome može da se osnaži pozicija vlasti i da se dobije još dve godine na vlasti, odnosno da se vlada do 2020. godine. Nijedan drugi razlog ne postoji koji bi bio dovoljno ubedljiv jer ova parlamentarna većina već je bila visoko izražena, sigurna i pozicionirana. Na izbornoj agendi nisu bila ona pitanja koja bi mogla da predstavljaju valjani razlog za vanredne izbore, pa opravdanja za ovakav postupak nema previše, posebno kada se uzme u obzir da su izborne godine uglavnom izgubljenje kada su razvoj i napredak u pitanju. Sa druge strane, u realnoj politici potreba da se osigura i prolongira sopstvena vlast je nešto legitimno. Pitanje je šta od tog imaju građani Srbije, ako se njih iko uopšte seća – objašnjava profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.
Novi pravilnik o DISCIPLINSKOJ odgovornosti STUDENATA: Pušenje VEĆI PREKRŠAJ od uvrede profesora?
Čini se da osiguravanje pozicije moći i pokušaj produžavanja mandata baš u ovom trenutku nisu došli tek tako – u pitanju je zapravo dobar i taktičan potez vladajuće stranke da obezbedi sebi podršku pre nego što javnosti saopšti “porciju” loših vesti.
U poslednje dve do tri godine u svim bitnim segmentima društva tipa proizvodnja ili zapošljavanje, stvari manje više stagniraju, što nije mali rezultat u odnosu na prethodni pad tokom 2009. i 2010. godine. S te strane, izbori u ovom trenutku ne predstavljaju skretanje pažnje sa pravih problema. Ali jedan od motiva da se izbori organizuju jeste cilj da uslede pre loših vesti koje bi mogle da se donesu građanima vezano za otpuštanja u javnoj upravi i javnom sektrou. Politika i političari, svi oni koji se politikom bave više od 20 godina, a svi ključni igrači naše političke scene jesu taj period blizu vlasti, njima je to postalo prokletstvo – njima je poltiičko partijsko preduzetništvo glavni osnov. Znate, dok proveravam koliko će moja politička karijera da traje i dokle će me podržavati ja igram tu igru da izbore raspišem kad sam na vlasti u, za sebe, najpovoljnijem trenutku – akcentuje Stojiljković.
Opšta atmosfera u društvu je takva da većina građana Srbije ima utisak da su rezultati izbora izvesni, te da će SNS dobiti većinsku podršku glasačkog tela. Malo ko veruje u dramatične preokrete i čini se da velikim iznenađenjima nema mesta, ako se setimo faktora koji utiču na odluku građana da nekom poklone svoj glas i poverenje.
– Izbori bi trebalo da se dese krajem aprila, a teško je da se nešto fundamentalno može da se promeni za dva, tri meseca. Mogućnost preokreta je još manja ako imate u vidu sa koliko ko novca raspolaže ili može da prikupi u ovoj izbornoj kampanji, te kakav ko ima uticaj u oficijalnim medijima. Ne može se očekivati nekakva dramatična promena rejtinga, a jedina karta na koju opozicija u ovom trenutku može da zaigra jeste jaka oslonjenost na volontere i terensku kampanju, kao i na socijalne mreže, s obzirom na to da verovatno ne mogu da računaju na “hladne” medije, posebno televizijske. Na kraju krajeva i za televizijsku kampanju treba platiti, a opozicione stranke su u prethodnim kampanjama poprilično ostale bez novca – smatra politički analitičar.
Šta pišu svetski mediji: Zašto Vučić hoće izbore?
Ono na šta malo ko računa jeste masovni izlazak na izbore – kao dosadašnja praksa Srba ustalila se mala izlaznost i prilična indiferentnost za iste. Ipak, samo bi stvarno velika izlaznost građana na izbore mogla da “pomrsi konce” vlasti i promeni trenutnu situaciju.
Opšti stav u nauci o izborima jeste da granična izlaznost odgovara jakim strankama koje imaju visoko disciplinovano i lojalno biračko telo, što je u našem slučaju SNS – oni samo članova broje preko pola miliona. Biračko telo opozicionih stranaka je prilično blazirano i razočarano i treba ga ubediti da izađe. Sa manjom izlaznošću na izbore najverovatniji scenario je da će SNS uzeti isto toliko mandata kao i prošli put, ako ne i više. Međutim, visoka izlaznost otvara mogućnost značajnijih promena, ali je opet pitanje koliko je takvo očekivanje realno. Ukoliko stvari ostanu onakve kakve su sada, ne može se očekivati nikakav drugačiji ishod od onog koji smo dobili prošli put – zaključio je Stojiljković.
Izbori nisu način da se ispita javno mnenje
Aleksandar Vučić je, između ostalog, kao jedan od motiva za izlazak na izbore naveo i negativnu atmosferu u društvu, prevashodno misleći na nedavni incident na vaterpolo utakmici kada je izviždan predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ali i sve učestalije negativne “ocene” i “ismejavanje” na društvenim mrežama i blogovima.
– Kada neko dođe na vlast, i uopšte kada ulazi u politiku, on ulazi u zonu javnosti. Dakle mora da pokaže veći nivo tolerancije na negativne kritike, čak i onda kada misli da su one neutemeljene. Kada bi se raspisivali izbori svaki put kada reakcija javnosti bude burna, negativna i neodgovarajuća, gde bi nas to dovelo? Da, postoje sondaže javnog mnenja, ali izbori nisu sondaže. Ta vrsta osetljivosti tipa “sada ću ja vama na izborima da pokažem ko koga voli, a ko koga ne voli” jeste malo “razmaženo” – ističe Zoran Stojiljković.
