Zbog čega su interseks osobe nevidljive i stigmatizovane u Srbiji i sa kakvim problemima se bore njihove porodice u emisiji “Uranak” na televiziji K1, objašnjavaju urolog prof.dr Aleksandar Milošević i Kristian Ranđelović, predsednik organizacije „XY Spectrum“.
– Interseks je krovni termi za varijatete sa kojima možemo biti rođeni, a kojih ima preko 42. Medicinskih preopoznatim i priznatim, to je nešto što bi mogli da povežemo sa telom, ali to nisu samo genitalije, nego su u pitanju hromozomi i hormoni. Svi oni pripadajući podaci pripadajući muškarcima, ženama, dečacima ili devojčicama. Nisu svi isti, jer možemo se roditi sa nedefinisanim ili duplim genitalnim setom, jedino što ne možemo biti dvopolni i zbog toga se ne koristi reč hemofrodit, već interseks.
Prema statistici Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji je oko 130 hiljada osoba „nevidljivo“
– Dece ima puno koje se rađaju sa različitim varijatetima, ali se u našoj zemlji o tome ne vodi evidencija. Jako je loš protokol praćenja što dece, što roditelja, ali je neobično da je mnogo ljudi nevidljivo u ovoj zemlji, jer se puno ćuti o ovom fenomenu.
Kristian Ranđelović, predsednik udruženja XY Spectrum, u 34. godini je zbog zdravstvenih problema odlučio da javno progovori o svom slučaju
– Ušao sam u neke zdravstvene probleme koji su počeli da se nagomilavaju i počeo sam da otkrivam šta se dešava u mom telu. Tada sam saznao da imam organ koji možda ne bi trebalo da imam. Mnogo je važno da se stavi akcenat na bebe i decu. Suočavamo se sa tim problemom, ne samo u Srbiji već i na Balkanu, ali i širom sveta. Poenta jeste, da vi ako radite intervenciju na dečjem telu, imate posledicu. Da li ožiljak ili mentalnu traumu, jer ne znate da vam je nešto urađeno ili nemate dovoljno znanja. I u jednom trenutku povežu se dve stvari ili se vrlo često ne povežu, ideja u mozgu identitetska i genetska. Šta onda radimo? Onda radimo ponovo promenu i mučimo jedno stvorenje da se ponovo odluči i spoji. Ono što je sada ideja je ta, kako ostaviti jedno telo dovoljno funkcionalno do trenutka dok dete može da se odluči, to su neke pubertetske godine, sa kojim potrebama će telo da se poveže. Ja sam imao okolnost, što je moja promena prilagođavanja pola bila u 19-oj godini, pa sam ponovo morao da radim neke stvari – priča Kristian i dodaje:
– Rođen sam tako što nemam podatak sa kojim i kakvim genitalnim setom. Činjenica je da su probali da me svedu na devojčicu, a taj identitenski deo nikako nije mogao. Imao sam žensko ime kroz školovanje, a bio sam genetski dečak, to je jako teško spojiti.
Kristian ističe, da je najveći problem kod interseks dece u ćutanju roditelja i ne razgovaranju o ovom problemu.
– Roditelji imaju praksu da prećutkuju. Njima je sugerisano do skoro, da se ne priča o interseks fenomenu, jer je on redak, a ćutanje je najgora stvar – zaključio je Kristian Ranđelović u emisiji “Uranak” na televiziji K1.
Urolog prof dr. Aleksandar Milošević, objašnjava i u kom periodu za dete je najbolje izvršiti operaciju i prevesti ga u pravi pol.
– Roditelji dovode dete na dečje klinike. Dilema genitalnih hirurga je bila, da dete do treće godine ne ma jasnu sliku o svom polu, ono jeste jasno genetski i hormonski određeno na neki način, ali nije fenotipski određeno. Od treće godine može da se odredi njegova orijentacija ka polu, a što mlađe dete se operiše i prevede u odgovarajući pol, rezultati će biti bolji. Ono što često hirurge vodi je i ta činjenica da je lakše napraviti ženu, nego muškarca kod hemorfrodita – kaže prof dr. Milošević i objašnjava šta se u tim trenucima radi:
– Kako odrediti vreme i na koji pol da se ide? Tu postoji više dilema, od roditeljske želje, izgleda genitalija, do odluke hirurga. Hirurzi se često odlučuju da urade ono što će biti funkcinalnije organski, ali to ne znači da je i moždano funkcionalnije. Tako da su to još uvek dileme i diskusuje. Kod nas postoje tehnički uslovi i radi se na tome – kaže dr. Milošević i objašnjava da da u praksi postoje razni fenomeni vezani za interseks osobe:
– Imali smo dete koje je rođeno sa četiri penisa, pa smo doneli odluku da sva četiri spojimo i napravimo jedan relativno normalan penis. Hirurzi razmišljaju da se uradi najsvrshodnija operacija, a kasnije odrastanje i vaspitanje, može da napravi mali pomak. Imali smo drastičan primer, kada je došla jako lepa devojka, koja nikada nije dobila menstruaciju, dolazila je na ispitavanje. Ona je potpuno normalno izgledala, kao žensko, ali kada smo uradili biopsiju jajnika, dobili smo tkivo testisa. Nije postao nikakva fizička naznaka, da je ona ustvari genetski muško – kaže doktor i dodaje:
– Aktivacije tela su u zavisnosti od aktivacije određenih gena. Možete da imate XY hromozom, koji određuju pol, ali možete da imate neaktivan Y hromozom ili da se ne razvije nijedan, ili polu aktivan, pa se razviju oba pola. Sve zavisi od početne genetike, a posle idu psiholozu, psihijatri koji su jako bitni da budu u timu, kako bi mogli što bolje da procene budućnost te osobe.
Doktor smatra, da je kod interseks osoba ili bilo kom drugom seksualnom opredeljenju, jako važno prisustvo roditelja.
– Prisustvo roditelja je jako bitno. Kod naših psihologa i psihijatara kada se radi, posebno kod transrodnih osoba, teško uspevate da ostvarite odnos sa roditeljima i često ste prinuđeni da isključite roditelje iz tih razgovora. Roditelji često angažuju stručna lica, da bi nagovorili dete, a to je nemoguće. Treba znati slušati dete – istakao je prof. dr Aleksandar Milošević i dodaje:
– Oko deset posto ljudi imaju određene seksualnosti. Uticaj genitalija je više na roditelje nego na dete, jer ono stvara jasnu sliku onoga što želi da bude. Postoje razne varijacije. Mozak je u tome najbitniji. Seksualnost uređuje mozak. Mi najviše trebamo mozgu da se prilagodimo, a manje telu. Telo je nešto što je zadato, tu imate tehničke probleme da to uradite kada, bolje je ranije, ali ako uradimo prerano u odnosu na našu želju mozga, onda smo napravili ozbiljnu grešku – kaže doktor i dodaje:
– Osnovni lekar za sve te stvari su psiholog i psihijatar, jer mozak određuje pol, a ne telo. Aktivnost genetike, razvijanje genetike i kasnije psihologije i psihijatrije je ključna stvar, a u odluku o hirurgiji trebaju i oni da se uključe, jer su stručni upravo po tom pitanju i ranije mogu da otkriju afinitet deteta prema polu. Kada se mozak otkrije, onda može da se razmišlja o operaciji. Roditeljima savetujem da se ne bave time kog je pola dete, već da ga puste da se razvije prema svojoj moždanoj funkciji – zaključio je prof. dr Aleksandar Milošević u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.
